Запис са Вјенчац Града

“…Први поуздани историјски податак о Невесињу налази се у љетопису Пећке патријаршије, у коме се каже да је Сава Немањић у Невесињу 1219. године поставио првог хумског епископа. Жупско сједиште невесињске жупе и главни град био је Вјенчац – Винчац; касније и кнежевско сједиште. Град се налазио изнад садашњег градског насеља, локални назив Кнежача, Кнежак или Град. Видљиви су и данас остаци војничког утврђења и градских зидина…“

Овако говоре неки историјски записи.

А од недеље, 9. августа 2015. године, историјски записи о Вјенчацу и о Невесињу имаће један детаљ, који ће у будућности овом историјском мјесту давати нови смисао и значај. Наиме, тога дана је освећен храм светог Георгија, који је, као задужбину, подигло и свом Невесињу оставило невесињско братство Шиповци. Храм је јединственог изгледа и у архитектонском смислу завређује посебну пажњу. Смјештен је при самом врху Вјенчаца, на сјевероисточној падини, са које се пружа диван поглед на варош Невесиње и на цијело Невесињско поље и брда и планине које га окружују.

Hram na Vjencacu 4

Идеја да се баш на том мјесту подигне храм потекла је од руководства братства Шиповци усвојена на њиховом првом братственичком сабору у августу мјесецу 2010. године. Свети Георгије је крсна слава свих Шиповаца, па, сходно чињеници да у Невесињу нема ни један храм посвећен том светитељу, одлучили су да подизање храма буде давање почасти својим прецима који су сачували презиме и породичну традицију пуних 250 година и, уједно, дар ове генерације братства свом завичају и роду. Њихову идеју оригиналним пројектом испратио је архитекта Милош Капор, а храм је тек први у низу објеката који би се требали подићи на Вјенчацу и чијом градњом Невесиње треба да добије нови замајац развоја, посебно када се ради о туризму. У комплексу објеката важно мјесто ће заузимати онај који ће се подићи на темељима средњовјековне тврђаве, у чијим просторијама ће бити музеј Невесиња, а у његовом саставу ће бити и пирг (торањ тврђаве, кула) светог Димитрија, заштитника Невесиња из Отаџбинског рата.

 Свечано и достојанствено је било те недеље на Вјенчац Граду. Већина присутних је претходног дана присуствовала освећењу храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима, па је сам догађај имао сасвим нову духовну димензију. Литургијска пјесма владике Григорија и свештеника, пој ученика страдалне Призренске богословије, сложно изговаране ријечи молитве Вјеровање и Оче наш из грла хиљаде душа вјерног народа, код присутних су будили дилему – да ли се то ми налазимо на земљи или на небу.

Сви они који су учествовали у овом пројекту; било да се ради о идеји, физичком раду, новчаним прилозима, присуством литургији…имали су осјећај да учествују у великом подухвату, чијом градњом сваки појединац гради и утврђује себе и чини да сваком уграђеном честицом будемо бољи људи.
– Да није било мноштва појединачних и ка крајњем циљу сложно усмјерених честица вјере и љубави, па таман те честице биле ситне као зрно горушице, не бисмо данас стајали на овоме мјесту, рекао је владика Григорије.

Звоно за цркву даровали су браћа Церовићи из Дробњака, данашња Црна Гора, од којих су се Шиповци одвојили и настанили у Невесињу. Тако је на најбољи начин одржана живом вертикала овога српскога братства, тако значајна и потребна у временима подјела и многих духовник посрнућа.

На крају, навешћемо детаљ који заслужује да буде основна порука са овога скупа. Наиме, у току свечаности, предсједнику Управног одбора братства Шиповци, Јовану Недељковом, пришао је средовјечни Невесињац и, честитајући му, констатовао да је ово први пут у историји Града да се, умјесто огњем и мачем, он осваја молитвом и пјесмом.

Па, нека никада више Вјенчац Град не буде повод да се због њега пролије ни једна кап крви нити једна суза, него да се, као ове недеље, са њега чује сложна молитва и пјесма које ће одјекивати све докле сеже поглед са његовог врха.

Нека храм светог Георгија буде братству Шиповаца на част, а цијелом Невесињу и српском роду на понос, многаја љета!

Зоран Јањић

Више на сајту: ШИПОВЦИ

Више на сајту: РАДИО НЕВЕСЊЕ