Већина градова у окружењу, али и шире, не може се подичити галеријом какву има наше Невесиње. А како му се посрећило?

Одавно се са разних мјеста прижељкивало да Невесиње добије галерију. Али као што је за многе процесе неопходан ензим или за јело какав тајни састојак, то нас живот учи да би се нешто десило и жеља остварила, потребан је низ неких догађаја у право вријеме и понека случајност, која то, у суштини, и није. Таква случајност овдје је била пропутовање Љиљане Бухе са сином кроз Требиње у љето 2010. године, у вријеме тамошње сликарске колоније, и ручак са академским сликарима Миливојем Унковићем и Радмилом Лиздек. Одлазак на свечано затварање те колоније више није имао ништа са случајношћу и био је почетак нимало лаког пута до невесињске галерије. Сјећање Наде Илић, везано за тај одлазак, је врло емотивно: „Те лијепе вреле љетне ноћи уз изложене слике, када је умјетност била скоро опипљива, све се чинило нестварним.“ Галерија је, на сву срећу, постала дио наше стварности. Дио на који смо заиста поносни!

Наш земљак Миливоје Унковић, угледни сликар и професор, неподијељено је мишљење, много је учинио за саму галерију и покренуо joш што-шта лијепог везано за њу. (Можда је завичај, како то почесто нажалост бива, заборавио њега, али он није заборавио завичај.) Радови на адаптацији руинираног простора су кренули уз подршку општинског буџета и тадашњег начелника Бранислава Миковића, под стручним и, свакако, емоцијама обогаћеним надзором архитекте Наде Илић. На Митровдан 2012. епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије је освјештао галерију, а истог дана је одржан и први програм – концерт музичке школе “Св. Роман Мелод“ и галерија, која је тако и названа, истовремено једноставно и узвишено – Галерија, је започела свој живот у још недовршеном простору, да би ускоро постала магнетски привлачна и мјесто будућих идиличних сусрета стваралаца и захвалне невесињске публике жедне умјетности.

Мада крајем марта 2013. Галерија још није попримила свој данашњи изглед, доживјела је своју прву промоцију књиге – „Сабрана дјела Риста Пророковића“. Боља и позванија за почетак књижевног програма није могла бити! Народ Невесиња се уз помоћ своје Народне библиотеке, СПКД „Просвјета“, Општине Невесиње и Министарства просвјете и културе РС одужио свом првом завичајном учитељу и просвјетитељу. О књизи су говорили мр Момчило Голијанин, др Ранко Поповић, др Драга Мастиловић и Љиљана Ивезић, приређивач овог дјела.

Галерија је званично отворена 4. маја деветнаестом самосталном изложбом сликарке Радмиле Лиздек, која тренутно спрема докторат на Академији у Београду. Наша земљакиња се представила са 25 занимљивих уља на платну већег формата из серијала „Записи са камена“. Част да отвори галерију, сасвим заслужено, припала је Миливоју Унковићу. Том приликом је рекао: „У општој економској кризи, потирању наших културних вриједности и садржаја, само размишљати о култури и културним манифестацијама има своју тежину, а реализовати овакве идеје, као што је ова галерија и изложба, достојно је дивљења. Неко би рекао да није вријеме за улагање у културу, а ја кажем да они који тако размишљају гријеше, јер улагањем у културу улажете у перспективу. За човјеков опстанак култура је незамјењива.“

Присутнима се обратио и начелник  Момчило Шиљеговић, а свечаност су музиком уљепшали ученици школе „Св. Роман Мелод“. Овдје треба, сем осталих, посебно поменути предсједника РС Милорада Додика и генералног директора РТРС Драгана Давидовића који су помогли да градска галерија добије свој данашњи изглед.

Рад и живот Галерије се убрзава – само три дана послије свечаног отварања промовисана је збирка приповиједака са завичајним мотивима „Кратке приче“. За њеног аутора, магистра Момчила Голијанина, врсног књижевног критичара и културног прегаоца, само ријечи хвале су имали Шћепан Алексић и Ружица Комар. У програму су учествовали Љиља Ивезић и Драгомир Граховац.

У истом мјесецу је у организацији Народне библиотеке Невесиње представљена и књига Томислава Драшковића „Сломљени перископ“, доста обимно аутобиографско дјело искусног подморничара. О књизи првог капетана подморнице „Херој“ говорили  су Момчило Голијанин и Љиља Ивезић, а забавни дио програма је припао ђацима невесињске музичке школе.

Јун је за Гелерију започет промоцијом књиге Драгомира Граховца „Можда нисте знали о Невесињу“ у организацији Радио Невесиња и Народне библиотеке. О књизи препуној најразноврснијих занимљивости о Невесињу и Невесињцима, која је многе подстакла да је допуне, говорили су Бранислав Миковић, свештеник Зоран Илић, Љиља Ивезић, Бранислав Ђоговић и аутор.

Галерија у Невесињу

Дошло је вријеме да се својим дјелима, сликама и скулптурама, Невесињу представи и наш успјешни сликар Миливоје Унковић. Изложбу симболичног назива „Судбина као повод“ отворио је генерални директор РТРС Драган Давидовић рекавши да се диви дјелу професора Унковића. Овај догађај су својим присуством увеличале бројне еминентне личности из црквеног, јавног и културног живота Републике Српске и Србије.

Потом се десила још једна изложба. Млади академски сликар из Београда Никола Грул је изложио своје слике из циклуса „Буђење подсвести“, које су настале прошле године, а по њему је насловљена изложба. И овај догађај је побудио интересовање љубитеља умјетности.

Средином јула је представљен запажени роман Божидара Бјелице Јапана „Државни удар херцега Стефана“. О књизи су говорили мр Момчило Голијанин и проф. Даница Ђурасовић, одломке је врло упечатљиво читао Бранислав Ђоговић, а програм је водила Љиља Ивезић.

Градска галерија је дочекала и своју прву изложбу умјетничких фотографија. Ненад Кецман је са 27 фотографија, насталих од 1994. до 2003. на Светој Гори, Невесињцима дочарао светост и љепоту манастира Хиландара. Изложбу „Хиландарски знакови цивилизације“ је отворио директор РТРС Драган Давидовић, а посјетиоцима су се обратили јереј Зоран Илић и аутор.

Евидентно је да се у Галерији, уз помоћ и сарадњу са другим институцијама и појединцима, одвија врло жив и свестран друштвени и културни активизам. Све програме карактерише велики број посјетилаца, а ентузијазмом и енергијом плијене Невесињке које волонтерски раде у Галерији. Не можемо се отети утиску да су овај простор оплемениле и сени јунака чије су фотографије некада биле на његовим зидовима и који су дали своје животе за нашу бољу будућност.

Није наодмет поменути неке личности које су у непуна два мјесеца посјетиле галерију: предсједник Републике Српске Милорад Додик, епископи захумско-херцеговачки г. Григорије и зворничко-тузлански г. Хризостом, директор РТРС-а Драган Давидовић, академик Предраг Пешко, савјетник у кабинету предсједника Дијана Гајић, директор Гласа Српске Мирјана Кусмук, генерални конзул Србије у Бања Луци Владимир Николић, министар просвјете и културе Горан Мутабџија, министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић, помоћник министра за туризам  Александра Трифковић, пресједник ПДП-а Младен Иванић, привредник Родољуб Драшковић, глумица Јелена Жигон…

Остаје да пожелимо нашој прелијепој галерији још много успјешних и разноврсних културних манефестација и догађаја и да постане, сем мјеста занимљивих сусрета,  водич и путоказ новог пута и развоја цијелог Невесиња.

Б. Бјелица Јапан