Category Archives: ЛЕГЕНДЕ

Невесињска презимена

Када неки могу издати наде родитеља, родбине и пријатеља, издати партију, народ или отаџбину, зашто ја не бих издао једну овакву књигу, написао је Милорад Мића Чокорило, наставник, хумориста и сатиричар из Невесиња, у књизи „Може и овако“. Посветивши је Невесињцима, на чији се рачун овде и највише нашалио, Чокорило је међу првима указао суграђанима на то да имају презимена надалеко позната, али и толико смешна и шаљива да заслужују читаво поглавље.

Окле Старина Новак на Романији

Ето, синовче, да ти речем. У оно вријеме главна ти је џада с Неретве, пошав Цариграду, ишла овијем путем куд и данас. Само је то била шума непрегледна, све сама церовина и буква. Анова није било млого, од Буска довле један је на Грепку изнад Невесиња. А у Бишини је шједио Новак с Радивојем и жђецом. Били су у пећини, оној те је зовемо Новакуша. Био си тамо, велим. Рекок ти, шума је то била, јадан, непрегледна. Све је то ишјеко Млечић и Турчин, а богме доцније и Швабо. Елем, ако си био пред Новакушом, а велиш да јеси, видио си ону каменицу. Е, ижње ти дружина Новакова није пила воду, но је то било друго нешто. Ко гођ је прошо туда, а другог пута није било, моро ти је, брајковићу, ту застати и дати прилог. То ти је ко царина, ко ђумрукана Новакова била. Проћ нијеси мого да си тица, да си крилат, а да не бачиш шта од новца у каменицу. Ко није оставио ништа, тешко му га је било. Није ти туда ришћанин ишо, но Турчин и турски трговац, те је њиг Новак глобио, а сила и бијес је био. Кажу, слота од чоека. Сватове нијесу ајдуци дирали, знаш то, кад воде ђевојку, грота је, а богме кад иду по младу, није им топло бивало. За све су ти ајдуци имали начин, тешто.