АКТУЕЛНОСТИ

МИТРОВДАН У НЕВЕСИЊУ ОКУПИО САБОРЦЕ И ПРИЈАТЕЉЕ

08 новембар 2018
МИТРОВДАН У НЕВЕСИЊУ ОКУПИО САБОРЦЕ И ПРИЈАТЕЉЕ
 

Поводом Митровдана – крсне славе Борачке организације РС, Дана општине Невесиње и у знак сјећања на Митровданске битке 1992. и 1994. године у Невесињу је данас приређен низ манифестација којима су присуствовали високи званичници Републике Српске и Србије. Након богослужења у Цркви Светог Вазнесења Христовог и славског обреда код Споменика слободе служен је парастос погинулим борцима, а републичке и општинске делегације су положиле вијенце. У наставку свечаности освјештан обновљени Дом културе „Небојша Глоговац“ у којем је приређена и Митровданска академија.

Mitrovdan crkva5

У Цркви Вазнесења Христовог свету литургију служио је умировљени владика захумско-херцеговачки Атанасије са свештенством Епархије, а у порти храма преломљен је славски колач.

Атанасије је нагласио да је Невесиње поднијело велику жртву за православље и за Христа, те да му је у рату помогао Свети Димитрије, који ће увијек бити заштитник овог града.

Mitrovdan crkva2

Mitrovdan crkva6

На Споменик слободе делегације републичких и општинских власти и борачких категорија положиле су вијенце. Служен је помен и одата почаст за 476 погинулих бораца Невесињске бригаде, од којих 64 у двије митровданске битке.

Mitrovdan trg11

У наставку свечаности освјештан је обновљен Дом културе „Небојша Глоговац“, заједнички пројекат влада Србије и Републике Српске. У овом прелијепом здању одржана је свечана Митровданска академија са богатим програмом и обраћањем званичника .

Отац покојног глумца, свештеник Милован Глоговац, каже да је поносан што установа културе у Невесињу носи Небојшино име.

− Хвала вам што се препознали Небојшину љубав према Невесињу и његову борбу за истину и правду на културном пољу − рекао је Глоговац који је учествовао и у богослужењима током Митровданских свечаности.

Dom kulture mit2

Dom kulture mit4

Предсједник Борачке организације РС Миломир Савчић честитао је саборцима крсну славу наглашавајући да је Митровдан прилика и за подсјећање на славне дане, храброст бораца и стварање Републике Српске.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић нагласио је да су преживјели борци дали завјет да пале другове никада неће заборавити и да ће чувати и развијати Републику Српску.

Изасланик предсједника РС Синиша Каран рекао је да Митровданске битке симболично потврђују карактер минулог рата, а то је борба српског народа за патриотизам и своју територију.

– Жртве обавезују да градимо РС као лијепо мјесто за живот – поручио је Каран.

У име Владе Србије митровданским свечаностима у Невесињу присуствовао је министар пољопривреде Бранислав Недимовић. Он је нагласио да је Невесиње у рату поднијело велику жртву и да то Србија препознаје.

− Част нам је што смо учествовали у изградњи једне репрезентативне културне установе, а посебно нам је драго што носи име истакнутог патриоте Небојше Глоговца − истакао је Недимовић.

Начелник општине Миленко Авдаловић каже да само помињање Митровдана асоцира на двије ствари − слободу и страдање.

− Наш народ је страдао за сопствену слободу и државу и то је утјеха за све изгубљене животе и понос садашњим генерацијама − рекао је Авдаловић.

Mitrovdan dom18

Специјални гост Митровданске академије био је Радош Бајић, свестрани умјетник – глумац, сценариста и редитељ, човјек који велику енергију улаже у очување традиционалних, културних и историјских вриједности српског народа. У програму су учествовали и етно групе „Симонида“ и „Свети Димитрије“ и ученици и наставници Музичке школе „Свети Роман Мелод“.

Током свечаности начелник општине Миленко Авдаловић уручио је признања младим суграђанима – најбољим ученицима у основној и средњој школи. Поклоне су добили ђаци генерације Наташа Савић и Данијела Вукосав и побједница републичког такмичења из српског језика Елена Голијанин.

РАТНИК С КУГЛОМ: Дражан Куљић без помпе пронио славу Невесиња равног

Датум: 06. 10. 2018.
 
  • Aтлeтичaр Дрaжан Куљић, спoртски aс у бaцaњу куглe  из Нeвeсињa, oд деведесетих гoдинa успjeшнo  je прoнoсиo слaву свoгa грaдa нижући пoбjeдe, дoнoсeћи пeхaрe и мeдaљe, кaкo сa држaвних, тaкo и сa мeђунaрoдних тaкмичeњa  у “крaљици спoртoвa”. Међу њима је и Вeликa нaгрaдa СРJ зa освојено првo мjeстo нa oтвoрeнoм првeнству Jугoслaвиje 1999. године

Дражан Куљић је био шампион на Отвореном првенству Југославије 1998/1999. године, вицeшaмпиoн СРJ четири путa, у периоду од oд 1996. дo  2000. године, oсвojиo је треће мjeстo нa купу Eврoпe у Taлину (Eстoниja) 1997, друго мjeстo нa Бaлкaнскoм првeнству 1999, треће мjeстo нa мeдитeрaнским игрaмa 1999. године и првo мjeстo нa држaвнoм првeнству Maђaрскe кao гoст 1998. гoдинe.

РЕКОРДЕРИ У БАЦАЊУ КУГЛЕ: Драган Перић и Дражан Куљић

Meдиjи су увeликo писaли дa je српски рeкoрдeр Дрaгaн Пeрић нaпoкoн дoбиo кoнкурeнциjу у двaдeсeттрoгoдишњeм  Нeвeсињцу, који је тренирао раме уз раме с њим и доста научио од њега.

– Кaд видим Дражана кao дa видим сeбe, кaд сaм пoчињao. Дaлeкo ћe дoгурaти – кoмeнтaрисao je тада државни рекордер Драган Пeрић.

И догурао је. Показао се изван граница родног Невесиња, не штедећи себе и тренирајући у готово немогућим условима.

Са Драганом Перићем и Дмитром Марчетом у теретани

Први учитeљ биo му je Дмитaр Maрчeтa у Црвeнoj звeзди.

Сjajнa спoртскa кaриjeрa измaклa je пaжњи лoкaлних мeдиja и oпштинских влaсти чиjи прeдстaвницу нису нaшли зa схoднo дa Дрaжaну Куљићу уручe нajoбичниjу зaхвaлницу, a кaмoли дa му укaжу зaлужeнo пoштoвaњe кao врхунскoм спoртисти кojи сe свojим рeзултaтимa угрaдиo у имиџ oвe истoчнoхeрцeгoвaчкe oпштинe промовишући је на најбољи могући  начин.

Скрoмaн кaкaв jeстe  и не придајући тoмe  вaжнoсти  Дражан је из године у годину преваљивао стотине  килoмeтара, који су га дијелили од завичаја (из Београда и Нoвoг Сaдa), да би се појавио на Невесињској  олимпијади. Увијек је давао најбоље oд сeбe такмичећи се у трaдициoнaлним витeшким дисциплинaмa, бeз кojих  би нajвaжниja туристичко-спортска мaнифeстaциja  херцеговачког  пoднeбљa изгубила смисао.

ЕВАКУИШЕ СЕ СЕЛО БРАТАЧ: Дражан Куљић у кругу за бацање

Нeвeсињскa oлимпиjaдa (1875), сa трaдициjoм дужoм oд првих oлимпиjских игaрa oдувиjeк je билa изaзoв зa Дрaжaнa, дa сe oкушa у пojeдинaчним дисциплинaмa нa свoм тeрeну, aли и дa “упрe” свoм снaгoм зajeднo сa браћом из невесињског  Српског сoкoла.

Кaд би тих пoрaтних гoдинa улaзиo у бoрилиштe нa Брaтaчкoм лугу  вoдитeљ Милорад Мића Чокорило духoвитo  би гa нajaвљивao.
–  У круг зa бaцaњe куглe улaзи Дрaжaн Куљић! Евакуише сe сeлo Брaтaч…

Био је недостижан у бацању „камена с рамена“ од 1996. до 2000. године на Невесињској олимпијади с резултатом 18,58 м. А само један новинарски прилог оде у етар…

ДРАЖАН КУЉИЋ – РЕКОРДЕР МЕЂУ ВИТЕЗОВИМА

Легендарни невесињски новинар, публициста и хроничар  Драган Граховац  је записао:

– Нeвeсињe je oдувиjeк имaлo дoбрe бaцaчe куглe, oд фoрмирaњa првe сoкoлскe чeтe 1911. пa свe дo дaнaшњих дaнa. Зa лeгeндaрнoг Aлeксу Кoвaчeвићa, рeкoрдeрa Jугoслaвиje и учeсникa Oлимпиjских игaрa 1936. гoдинe знaлa je читaвa Eвoпa, Бoжидaр Пикулa je oбиљeжиo сeдaмдeсeтe гoдинe прoшлoг виjeкa , a прeлaзaк у нoви милeниjум у пoтпунoсти припaдa Дрaжeну Куљићу. Кршни дeлиja из Биoгрaдa je Нeвeсињaц сa нajдужим хицeм свих врeмeнa и тeшкo ћe тaj рeкoрд нeкo сa oвoг хeрцeгoвaчкoг прoстoрa у скoриje вриjeмe дoстићи. 

Хeрцeгoвaчки дeлиja сe китиo мeдaљaмa и само их oдлaгao  у пaкeт кojи je приличнo oтeжao, тaкo дa би њихoвo нaбрajaњe oтишлo у нeдoглeд, тe зaтo нaвoдимo сaмo нeкe, њeму пoсeбнe.

Дeсeт путa Куљић je пoбjeђивao нa Свјетском првeнству у бaцaњу кaмeнa с рaмeнa у Бaчкoм Брeстoвцу, нe прoпуштajући нaглaсити дa je Нeвeсињaц. Бивao je пoбjeдник  Jaњскoг  вишeбoja, Личкoг вишeбoja, Личкe oлимпиjaдe, пoбjeдник у бaцaњу кaмeнa у Гajдoбри, нa Maњaчи, у Нaдaнићимa, Њeгушимa, Гoспoђинцимa кoд Нoвoг Сaдa.

Звaничну титулу хaрaмбaшe у Гучи дoбиja кao пoбjeдник у бaцaњу кaмeнa и скoку у  дaљ.

Од малих ногу заволио је куглу толико да се након рањавања у ратном вихору деведесетих уплашио да је неће моћи бацати.

-Дoшao сaм из Нeвeсињa, прaвo сa рaтиштa. Грaнaтa ми je пoлoмилa oбje пoткoљeницe,нaслoњeн нa штaкe пoсмaтрao сaм млaђeг брaтa кaкo бaцa куглу и мислиo кaкo никaдa ja тo вишe нeћу мoћи. Кaдa сaм сe oпoрaвиo и видиo дa мoгу стeкao сaм oгрoмну жeљу дa успиjeм- прича Куљић.

И успијевао је.

Чланак из Спортског Журнала уочи ОИ У Сиднеју

Догурао до кандидата за Сиднејску олимпијаду као југословенски репрезентативац. Према ријечима врхунског стручњака за ову дисциплину, Дмитра Марчете, Дражан је имао све предиспозиције за још веће резултате, али живот је кренуо другим током. У тим годинама  ваљало је преживјети и рјешавати егзистенцијално питање, па је Дражан био принуђен да заврши са професионалном  каријером. Кao врхунски aтлeтичaр  у рaнгу сa Дрaгaнoм Пeрићeм с кojим je трeнирao  биo je пoтeнциjaлни кaндидaт зa сиднejску Oлимпиjaду – сa вeћ пoстигнутих 19,57 м Дрaжaн Куљић биo je вeoмa близу oлимпиjскe нoрмe.

Државни шампион у дресу Црвене Звезде: Дражан Куљић првак СР Југославије

За пет година активног тренинга један је од ријетких бацача који је постигао тај резултат, узимајући у обзир да добром таленту треба десет година за резултат од 20 метара, а овај кршни Херцеговац за непуних пет и по бацио је 19,57 м.

Да је имао иоле већу подршку сигурно би потврдио процјене стручњака.

Tу ниje крaj oвe спoртскe причe….

Ратне ране су зарасле,а Дражан oстao  рaтник у спoрту и живoту, рaтник сa куглoм у срцу кojи нe гaзи ни пo чeму aкo бaш нe мoрa…Срeтнo oжeњeн, пoнoсaн oтaц jeдaнaeстoгoдишњe Aнaстaсиje нe мoжe бeз спoртa, трeнирa и тaкмичи сe и даље  у трaдициoнaлним витeшким дисциплинaмa нa прoстoру ex Jугoслaвиje, a oд рукe му идe и бaскeт у слoбoднoм врeмeну.Tрeнутнo живи у Нoвoм Сaду, a у рoднo Нeвeсињe дoлaзи нa Oлимпиjaду дa пoвучe кoнoп и пoдржи  брaћу из Српскoг сoкoлa.

Није заборавио своје почетке и заслуге драгих људи који су га подржавали у каријери.

-Много дугујем професору физичког Бошку Радојичићу, који је у мени као клинцу препознао тај таленат, као и двојици привредника из Новог Сада, Марку Милошевићу и Љубу Куљићу, који су ми били спонзори у професионалној каријери. А велику улогу и допринос мојим резултатима дали су и Перић и тренер Марчета – истакао је Дражан.

Нaкoн oвe лиjeпe спoртскe причe нaмeћe нaм сe питaњe дa ли je скрoмнoст уoпштe врлинa!?

Чињеница да оволики човјек, габаритом и духом  прође неопажено у својој средини намеће питање да ли је неко намјерно затварао очи пред толиким успјехом, а повеље и плакете за Дан општине Невесиње уручиване су за много мање спортске резултате. Пропуст је огроман, али да се исправити.

Сања Ковач / Трифко Ћоровић

У БЕОГРАДУ СЛУЖЕН ПОМЕН ХЕРОЈИМА МИТРОВДАНСКИХ БИТАКА

Херцеговци су у Невесиње гледали као у свијећу…

Датум: 03. 11. 2018.
 
  • Већ по традицији на Митровданске задушнице, у цркви светог Саве на Врачару служен је помен за борце Невесињске бригаде који су погинули у Отаџбинском рату, као и за све оне који су у бројним ратовима дали своје животе за отаџбину и слободу.

Служење помена организовало је Удружење Невесињаца у Београду, а поводом сјећања на битке које је о Митровдану 1992. и 1994. године водила Невесињска бригада. Помен је служио протојереј ставрофор Стојадин Павловић уз саслужење свештеника Лазара Манигоде и Ратка Савића.

– Стојимо смерно у овом светом обреду пред Господом молећи се за све погинуле војсковође и војнике Невесињске бригаде чија имена поменусмо не само данас, и не само на овом светом месту, него и у многим храмовима. И појединачно у многим домовима молимо се и сјећамо њихове жртве и страдања – рекао је свештеник Лазар Манигода и истакао да су Срби и вијек након Великога рата слободу имали на махове.

– Велике су жртве дате за слободу српскога народа, за крст часни, за вјеру православну, за одбрану огњишта својих. И кад гледамо светосавску Херцеговину имали смо у читавом прошлом времену светионик у који смо гледали, а то је Невесиње. И у овом рату дали су немјерљив допринос не штедећи ни животе, ни жртве, ни рањавања и све оно што са ратом иде. Борили су се храбро против моћнијег непријатеља јер је непријатељ двоструко био удружен. Борили су се у посебним стањима против једних и против других и против свега онога што је било уперено против српскога народа – рекао је отац Лазар напомињући да би као народ у свему требали да испунимо заповјести божије.

– Рађајте се, множите, напуните Земљу и владајте њоме. Неиспуњење ове заповијести много нас кошта. Нека Господ да свима који могу допринијети у нашем српском корпусу поправљање тог стања, подизању живота, надокнађивању али никад се не може надокнадити број и имена само ових бораца Невесињске бригаде, јер кроз време њиховог непостојања земаљског међу нама духовно их никад не можемо заборавити, много смо изгубили без њих – рекао је отац Лазар поручујући да „непријатељи наши дођу до стања спознаје да их ми не мрзимо, али да се чувамо“.

Скупу се у име организатора обратио предсједник Удружења Невесињаца пуковник Зоран Јањић, који не само што је био учесник у историјским биткама, него је и својим пером оставио трајно свједочанство у монографији „Невесињска бригада у рату 1992-1995. година“.

– Митровдан је један од најважнијих дана у нашој новијој историји када је Невесињска бригада ’92 и ’94 године однијела блиставе побједе над непријатељем, одбранила Невесиње и Херцеговину и на тај начин се уписала златним словима у историју српског народа и ратовања уопште. На списку који смо данас помињали уписано је 476 имена. Међу њима имамо 10 случајева да су погинула два рођена брата, 3 случаја да су погинули отац и син, један случај гдје је погинуло више чланова породице (супруг, супруга и њихов син).

Имамо случајева, међу њима је 108 који нису имали брата, имали су сестре, али нису имали брата. Међу погинулима је осам јединаца, 70 неожењених. Погинуло је и 17 официра и 25 подофицира. Међу официрима који су на овом списку имамо високих офирица командне бригаде, начелник штаба бригаде, старјешине из команде бригаде, команданте батаљона, командире чета, командире водова – рекао је Јањић и додао да су најжешће борбе вођене на Врањенићима гдје је био на положају четврти батаљон Невесињске бригаде.

– Треба да се зна да и то да су сва тројица команданата тог батаљона на неки начин пострадала. Први командант батаљона капетан Ранко Продановић је тешко рањен, избачен из строја на Митровдан ’92 године. Командант батаљона који га је наслиједио капетан Тихомир Јањић погинуо је на Горажду ’94 године, а трећи командант батаљона поручник Драгомир Бакоч тешко рањен током друге Митровданске битке ’94 године – рекао је Јањић и подсјетио и на велике жртве које су поднијели преживјели борци.

– Осим погинулих бораца у нашој бригади има око 1.800 рањеника, 424 од њих су инвалиди од 1 до 10 категорије, а 49 су тешки инвалиди од 1 до 4 категорије, 31 је стопроцентни инвалид. Кад се све то има у виду онда се тек може видјети реална слика колику је жртву поднијело читаво становништво за те 4 године рата. Нека Бог да нашим рањеницима снаге да лакше подносе своје ране, нека Бог да породицама погинулих наших витезова снаге да подносе тај бол за својим изгубљеним сродницима, а нама нека Бог да снаге и разума да их никада не заборавимо, него да их се увјек сјећамо од сада па довјека. Амин! – завршио је Јањић.

Помену је као и претходних година присуствовао и ратни командант Невесињске бригаде Новица Гушић. Славни ратник, кога су одавно опјевале гусле, обратио се својим борцима.

– У овоме светоме храму обраћам се палим борцима Невесињске бригаде свакој српској жртви који су погинули за одбрану слободе и правде и права на живот на вјековним огњиштима. Ви сте на крају двадесетога вијека испунили аманет наших предака. Крунисали сте све невесињске и херцеговачке побуне, буне и устанке Митровданским побједоносним славним биткама. Уградили сте своје животе у темеље Републике Српске, а ваши саборци који су остали живи неће вас никад заборавити – рекао је Гушић и додао да су страдали борци пренијели поруке Дучића и Шантића цитирајући Алексине стихове “Од своје мајке ко ће наћи бољу?! А мајка ваша земља вам је ова; Баците поглед по кршу и пољу, Свуда су гробља ваших прадједова”.

– У авети налета помућеног ума и разума, херцеговачки народ је осјетио шта му се спрема од зла које му се надвило над главом. Судбина је била: опстати или нестати на просторима Светосавске Херцеговине. Трећега није било. Примили смо велико бреме и одбранили слободу. Нека је вјечна слава свим погинулим борцима Невесињске бригаде и борцима Републике Српске који дадоше живот под часним крстом за слободу. Слава им!– завршио је своју бесједну легендарни командант пуковник Новица Гушић.

Колумниста Слободне Херцеговине Горан Лучић подсјетио је на јединствени тренутак српске историје – 100 година од ослобођења Србије и српских земаља у Првом свјетском рату.

– Славимо дане када је Српска војска са Кајмакчалана, а то су били очеви по духу и оружју ових невесињских ратника, ушла у престони Београд, ослободила га и подарила нам најсвјетлије тренутке у српској историји. Не могу а да не споменем и најодликованију жену у историји ратовања, Милунку Савић. Српску кћер из Старе Рашке која је у Балканским ратовима и у Првом свјетском рату ослободила са својим одредима Скадар, Призрен и Скопље, а у Брегалничкој бици је примила прве ране од Бугара. Рањавана је шест пута. Ове године био сам у њеном родном селу Копривници код Јошаничке Бање гдје се одржао помен у њену част и тад сам обећао да ћу првом приликом када будем међу нашим Херцеговцима, и посебно међу Невесињцима, изнијети приједлог да се на ову велику јубиларну годишњицу – 100 година од Пробоја Солунског фронта – уобличи иницијатива да се у Невесињу подигне споменик Милунки Савић. – рекао је Лучић који је објаснио зашто баш у Невесињу и Херцеговини.

– Милунка је баш послије рата једно вријеме провела у Мостару, радећи у фабрици војних униформи. Тамо је упознала свога будућег мужа, такође Мостарца, Вељка Глигоревића са којим је родила једину кћер Милену. Нема приличнијег мјеста да се Милунка Савић памти него што је Херцеговина, а посебно Невесиње које је у задњем рату сачувало сваки педаљ своје земље и очувало чист образ. – рекао је Лучић казивајући стихове који су објављени у посљедњем броју „Нове Зоре“.

ДА НЕ БЈЕШЕ НЕВЕСИЊА

Да не бјеше Невесиња,
И његових див-јунака,
Увело би српско цвијеће,
Хумске зоре и прољеће,
Из камена душа свака.
Петролејка тмину гони,
Кроз ноћ грме хаубице,
На огњиште туђин дође,
Дивља хорда Дрини пође,
Бивши људи, све убице.
Зар Мојковац брата има,
Истог вијека дјеца оба,
Гдје Вукотић спусти сабљу,
Ту је Гушић диг`о паљбу,
На вјечнога срамног роба.
Јече горе огњевите,
Tеку сузе жаловите,
Људско месо живо гори,
Ко камење кост се ломи,
Гину синци, јеле вите.
Ал` поможе свето копље,
Димитрија пркоснога,
Солунскога ревнитеља,
Невесињског бранитеља,
Саломи се сили рога.
Да не бјеше, али бјеше,
Родила је гора вука,
Херцег земља часност роди,
Да Србину мис`о води,
Слободарска златна рука.

Пјесма је написана прошлог Митровдана у част откривања споменика Херцеговачком устанику и ратнику у средишту Невесиња, а доживљена је и духовно записана 1992. године, слушајући Митровданску офанзиву у селу иза првих ратних линија. 

– Неко је гонио стоку, неко је паковао брашно, народ се спремао за исељење према Црној Гори. Као дијете сам, са мајком уз петролејку, слушао јеку са невесињског ратишта. Сви смо гледали у Невесиње као у ову свијећу и питали се да ли ће издржати. И хвала Богу издржало је, а ови стихови су у част тих хероја. Ове године славимо и 150 година од Шантићевог рођења, а Невесиње је одбранило и Шантића у Невесињу и Херцеговини. – закључио је Лучић.

Поред чланова Удружења Невесињаца у Београду, помену су присуствовали: команданти Невесињске бригаде, команданти батаљона, командири чета и водова, борци бригаде, представници херцеговачких завичајних удружења. Скуп је својим присуством увеличао и освједочени пријатељ Невесиња и Херцеговине, народни посланик Миодраг Линта, који обавља дужност предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону.

ТЕКСТ: ТРИФКО ЋОРОВИЋ
ФОТО: МИЛЕ ШАПИЋ

 

ОБАВЈЕШТЕЊЕ

У календару обиљежавања значајних догађаја, Удружење Невесињаца у Београду сваке године организује служење помена погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата и евоцира успомене на велике битке које је Невесињска бригада Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске водила о Митровдану 1992. и 1994. године.

Помен ће се служити на Митровданске задушнице, у суботу 3. новембра 2018. године, у 11.00 часова, у цркви Светог Саве на Врачару. Биће то прилика да се, уз присуство непосредних учесника тих славних битака, још једном подсјетимо дана који су златним словима уписани у историји српског народа.

Извршни одбор

ОБАВЈЕШТЕЊЕ

Поштовани Невесињци и пријатељи Невесиња,

Вјерујемо да вам је познато да има већ десетак година од како је обновљен рад Удружења Невесињаца у Београду. Руководство Удружења, заједно са невеликим бројем ентузијаста и заљубљеника у свој завичај, посвећено је радило на томе да буде препознато,  првенствено по добрим дјелима. Од многих активности које смо до сада реализовали, навешћемо три које су постале традиција и на које смо са разлогом поносни.

Најприје, Невесињско сијело. Тај скуп Невесињаца и наших пријатеља је културно-забавни догађај највишег ранга за који се редовно тражи карта више.

Друга активност за коју сматрамо да је вриједна истицања јесте организовање наградног путовања у Србију за најбоље ученике Основне школе Ристо Пророковић из Невесиња, носиоце дипломе Вук Караџић.

Коначно, у његовању културе сјећања истичемо организовање служења помена за борце који су у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. године дали своје животе за одбрану Невесиња.

О свакој наведеној активности детаље можете прочитати на нашој веб страници.

Све наведено не би се могло реализовати без материјалних средстава, што смо обезбјеђивали захваљујући привредним субјектима и добрим људима који су имали повјерење у то што радимо и финансијски помагали наше потребе.

Наступају времена у којима је таквих донатора све мање, што у значајној мјери може да утиче не само на извршавање наведених задатака, него и на организовање и дјеловање Удружења на досадашњи начин.

Стога смо донијели одлуку да уведемо чланарину, чиме ћемо, надамо се, обезбиједити неку основу за даље дјеловање. На годишњем нивоу она ће износити 1.000,00 динара. Од прве чланарине израдиће се пригодна чланска карта.

Овим путем позивамо све којима је стало да ово Удружење и даље буде на услузи свом завичају и његовим традиционалним вриједностима да уплате чланарину на сљедећи начин:

Прималац: Удружење Невесињаца у Београду, Високог Стевана број 23

Сврха уплате: Чланарина 2018

Износ: 1.000,00 РСД

Жиро рачун: 170-30009346000-05

 

Пожељно је да се чланарина за 2018. годину уплати до краја октобра.

У нади да ћете разумјети стварне потребе Удружења, вјерујемо да ћете вашим формалним  учлањењем дати допринос његовом даљем раду и опстанку.

 

С поштовањем,

Извршни одбор