-
Већ по устаљеној традицији трећег викенда у фебруару, а уочи Васкршњег поста, уприличено је 11. Невесињско сијело у ресторану Центра Сава у Београду на коме се окупило више од 400 људи.
На почетку скупа гостима се обратио домаћин овогодишњег сијела генерал Светко Ковач, иначе, предсједник скупштине Удружења Невесињаца у Београду.
Да није било славне Невесињске бригаде, велико је питање да ли би данас постојала Републике Српска и какву би судбину имала источна Херцеговина.
– Задовољство ми је да поздравим ратног команданта Невесињске бригаде пуковника Новицу Гушића, све официре и војнике ове славне јединице, представнике борачке организације Невесиња Милана Шиљеговића и борачке организације Републике Српске Војина Гушића – рекао је Ковач.
Он је посебно поздравио делегацију из Невесиња предвођену начелником Миленком Авдаловићем и народним послаником Илијом Таминџијом уз напомену да је међу земљацима и посланик у скупштини Републике Србије рођени Невесињац Милимир Вујадиновић, као и др Драган Вуканић који је иницирао братимљење београдске општине Вождовац и Невесиње. Посебно се захвалио сијелџијама који су допутовали из Њемачке, Аустрије и Мађарске.
Ковач је, као посебно значајан пројекат Удружења навео израду монографије Невесиња у коме је учествовао тим од 17 аутора.
Поздраве из Невесиња пренио је начелник општине Миленко Авдаловић. Он је изразио захвалност руководству Удружења на великом труду који улажу у организацији сијела, као и омогућавању седмодневног воравка најбољих основаца из Невесиња током љетњег распуста.
Авдаловић је упозорио на чињеницу да је Херцеговина пала на свега 60.000 становника и да је обавеза да се створе што боље услови не само да се станоивништво задржи, већ и да се неки Херцеговци који данас живе у Србији, макар у пензимерским данима, врате завичају својих предака. Према његовим ријечима доста тога је урађено да се амбијент за бољи живот и стандард грађана поправи.
– Херцеговина је 50 година чекала пројекат Горњих хоризоната. У току је пробијање хидротунела који Републику Српску кошта око 130 милиона марака, а очекујемо почетак радова на изградњи бране и машинске радове чиме би се створили услови да прва у низу хидроцентрала буде пуштена у рад – рекао је Авдаловић.
Прије вечере скуп је благословио свештеник Лазар Манигода, коме су Невесињци изразили захвалност што се сваке године о Митровдану редовно одазове и служи помен палим борцима Невесињске бригаде.
Он је подсјетио на ријечи апостола Павла „будимо увијек једни са другима, носимо животно бреме и животни терет једни других јер ћемо само тако испуњавати заповијести Божије и завјет наше свете цркве.“
Поред гусларске легенде професора Славка Алексића, гости су и ове године могли да уживају у наступу невесињске етно групе “Симонида” која је основана прије три године.
Ова група настала је из хора који је изводио првенствено литургијско појање, да би се издвојила група дјевојака које су, спојене љубављу према изворној српској пјесми, са професорком Јеленом Килибардом створиле “Симониду”, која са великим успјехом наступа на многим догађајима и манифестацијама у Републици Српској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији.
Током вечери публика се упознала и са троје младих умјетника из Невесиња, који су на многим културним манифестацијама представљали музичку школу „Свети Роман Мелод“ и етно групу „Свети Димитрије“.
Наступио је Марко Зубац, студент прве године Електротехничког факултета у Београду, који је и у основној школи и у гимназији у Невесињу био вуковац и побједник на регионалним и Републичким такмичењима из математике и физике.
На виолини је свирала Марија Пејичић, ученица средње медицинске школе у Невесињу и средње музичке школе у Мостару, док се као трећи члан овог састава представила Марија Радовић ђак генерације у основној и средњој музичкој школи. Учествовала је на више од 50 такмичења на којима је освајала вриједне награде. на међународном такмичењу у Русији 2017. освојила је лауреат првог степена.
Велики допринос унапређењу културног живота Невесиња дала је музичка школа „Свети Роман Мелод“, која је основана 2005. године и њена директорка Драгана Будалић, која је у овој школи радила као наставник солфеђа и теорије музике, а уједно руководи и етно групом „Свети Димитрије“, која је формирана крајем прошлог вијека.
Завичајну пјесму употпунили су чланови мушке пјевачке групе КУД “Невесиње” која је успјешно наступала на многим саборима изворног и пјевања и освајала бројна признања.
Први пут Удружење Невесињаца даровало је своје најбоље студенте Лану Ивковић (студент астрономије и астрофизике), Марију Вукајловић (Електротехнички факултет у Београду – смер рачунарска техника и информатика), Николу Андријашевића (Факултет безбедности у Београду) и Кристину Шкипину (Филолошки факултет у Београду одсек славистика). Награде је уручио предсједник Удружења Зоран Јањић.
Домаћини овог сијела организовали су такмичење у пјевању изворних невесињских пјесама – ганге и бећарца.
Официри су формирали групу, добро отпјевали и без конкуренције освојили награду.
Уприличена је и богата томбола, под надзором Бора Мишељића. Поред књига и монографија, џемшера, вунених чарапа, иконе, туристичких путовања, као највриједније награде уручене су гусле, пршут и сир торотан, дар општине Невесиње.
Представљен је и најмлађи сијелџија Филип Самарџић који је са дједом уживао у завичајној вечери са земљацима, а неће изостати ни са сабора братства Самарџића које је заказано за 8. август 2020. године у Ивањици.
Невесињско сијело је незамисливо без Митра Ђерића Лакија који је казивао своје афоризме до 5 ријечи.
И ове године програм невесињског сијела водио је уиграни тандем Снежана Лукић и Миливоје Бештић, а уз Невесињце су били и представници братских херцеговачких удружења.
У забавном дијелу програма наступила је група “Ас”, али ни ово вече није могло да прође без ганге и стиха “Невесиње испод Вјенчац града, ноћас пјева усред Београда”.
Текст и фото: Т. Ћоровић