Борачка организација из Невесиња расписала је конкурс за ученике основне школе да напишу писмени рад на тему Митровданских битака у Отаџбинском рату. Јавио се велики број ученика а као најбољи рад изабрана је пјесма Митровдан, коју је написала Милица Радовановић, ученица 9/3. разреда Основне школе. Пјесму објављујемо у цјелини.

МИТРОВДАН

НОВЕМБАРСКО ЈУТРО, ПРИЈЕ ДВАДЕСЕТ ЉЕТА,
СА ПЛАНИНА ТЕК ЈЕ ЗОРА ЗАРУДИЛА.
ЈОШ ЈЕ МЈЕСЕЦ СА ЗВИЈЕЗДАМА ТИХО ШАПУТАО,
КАД ЈЕ СНАЖНА БУКА ГРАД ПРОБУДИЛА.

ХИЉАДЕ СЕ МУЊА НЕБОМ ПРОЛОМИЛО,
ПРЕКИНУТ ЈЕ БИО И МИР И САН.
ХТЈЕЛИ СУ ЗЕМЉУ НАШУ ДА ОТМУ
НАДМОЋНИ И ЈАКИ ИМАЛИ СУ ЛУКАВИ ПЛАН.

АЛИ НИСУ ЗНАЛИ КОЛИКО СРБИ
СВАКУ СТОПУ ОВЕ ЗЕМЉЕ ВОЛЕ,
НИ КОЛИКО СНАГЕ У СЕБИ ИМАЈУ,
КАД БРАНЕ ДОМ И ОГЊИШТЕ СВОЈЕ.

НИСУ ЗНАЛИ ДА ЗЕМЉА ЈЕ ОВА
ОД ПАМТИВИЈЕКА ЗЕМЉА БУНА И УСТАНАКА.
ИЗ КРВИ ЈЕ ОНА ДАВНО ИЗНИКНУЛА
ЗЕМЉА ЈЕ ОВО ХРАБРИХ ЈУНАКА.

ЗЕМЉА ЈЕ ОВА ПОНОСНА И ГОРДА,
У ЊОЈ ХРАБРОСТ РАЗУМУ ПРКОСИ.
ОВДЈЕ СЕ ЧАК И МАРАМА ЦРНА
СА НЕКИМ БОЛНИМ ПОНОСОМ НОСИ.

У ТРЕНУТКУ РИЈЕКА БОРАЦА СЕ СЛИЛА,
ДОК СЕ СА ЈУТРОМ ПОЗДРАВЉАО ДАН.
СА СТАРЕ ЦРКВЕ ЗВОНИЛА СУ ЗВОНА,
КРВАВ ЈЕ И ТУЖАН БИО ТАЈ МИТРОВДАН.

ОСТАЛА ЈЕ НА СТОЛУ СЛАВСКА СВИЈЕЋА,
ТАЧНО У ПОДНЕ ДА ЈЕ УПАЛИ МАТИ.
ШАПАТОМ ТИХИМ МОЛИЋЕ СЕ БОГУ,
НАШ ЈЕДИНАЦ КУЋИ ДА СЕ ВРАТИ.

ОСТАЛЕ СУ ПРАЗНЕ ПОСТЕЉЕ МЕКЕ,
И СВЕЧАНО ПОСТАВЉЕН ПРАЗНИЧНИ СТО,
НА ПРАГУ УПЛАКАНЕ СЕСТРЕ И КЋЕРИ
У СРЦУ СТРАХ, ТУГА, СТРЕПЊА И БОЛ.

ЧЕТРДЕСЕТ ЈЕ КУЋА ЗАВИЈЕНО У ЦРНО,
ДОК СЕ КРВАВА БИТКА ВОДИЛА.
БАШ ТУ НА ОВОМ ХЕРЦЕГОВАЧКОМ КРШУ,
РЕПУБЛИКА СРПСКА СЕ ОСЛОБОДИЛА.
КАМЕН ЈЕ СВАКИ ОВАЈ КРВ ЗАЛИЛА
МИТРОВДАНА ЈЕДНОГ ПРИЈЕ ДВАДЕСЕТ ЉЕТА,
ЗА ОНЕ ШТО СУ ЗАУВИЈЕК ОСТАЛИ НА ВЈЕЧНОЈ СТРАЖИ
САДА МАК ЦРВЕНИ У ЊИХОВ ПОМЕН ПОНОСНО ЦВЈЕТА.

И НИСУ УЗАЛУДНЕ СВЕ ПРОЛИВЕНЕ СУЗЕ,
НИ КРВ ШТО ЈЕ НА ОВУ ЗЕМЉУ ПАЛА,
НИЈЕ УЗАЛУДНА МАРАМА ЦРНА НА ГЛАВИ МАЈКЕ
ШТО ЈЕ ЈЕДИНЦА ЗА СЛОБОДУ ДАЛА.

И НИЈЕ УЗАЛУДНА ЖРТВА СРПСКОГ БОРЦА
И БЕСКРАЈНА ПОМОЋ СВЕВИШЊЕГ СВЕЦА.
ЗА СЛОБОДУ И МИР ШТО СУ НАМ ДАЛИ,
ВЈЕЧНО СУ ИМ ЗАХВАЛНА ЊИХОВА ДЈЕЦА.

О, ЗЕМЉО МОЈА, ПОНОСНА И ГОРДА,
СЛОБОДНО РАДИ, ЖИВИ И ДИШИ.
СВОГА БОРЦА ШТО ТИ ЈЕ СЛОБОДУ ДАО
И ИСТОРИЈУ ЗЛАТНИМ СЛОВИМА УПИШИ.

О, ЗЕМЉО НАША, МАЋЕХО И МАЈКО,
САТКАНА ОД КАМЕНА КРВИ И ЗНОЈА,
ЗНАЈ ДА У СВАКОМ ОД НАС БОРАЦ ЧУЧИ,
АКО ЗАТРЕБА, УВИЈЕК ЋЕ ТЕ БРАНИТИ ДЈЕЦА ТВОЈА.

МИЛИЦА РАДОВАНОВИЋ – IX 3

Помен погинулим борцима

Славу слави свети Димитрије
Тамо гдје је славио и прије,
У маленом и хајдучком крају;
Не слави је по свом обичају,
Нит званице за трпезу зове,
Но је слави међу витезове…

Овим стиховима почиње једна од најљепших пјесама посвећених витезовима одбране Невесиња о Митровдану 1992. године. И то је само једно од многих свједочења о догађају који је битно утицао на даљи ток рата у Херцеговини и који се с правом може уврстити у најсвјетлије у цјелокупној историји овога краја.

Двије године касније, такође о Митровдану, витезови Невесињске бригаде су поновили успјех и извојевали велику и значајну побједу над непријатељем, који је из правца Мостара нападао са истим циљем као и први пут – изненадним нападом, уз примјену неочекиваних борбених дејстава, нанијети бригади непоправљиве губитке и заузети Невесиње, чиме би опстанак читаве Херцеговине дошао у питање.

У спомен на те блиставе побједе, Удружење Невесињаца у Београду на Митровдан, у суботу 8. новембра 2014. године, са почетком у 10.30 часова, у цркви светог Саве на Врачару организује служење парастоса погинулим борцима Невесињске бригаде и свима који су своје животе дали за отаџбину и слободу.

Дођите да одамо дужну пошту нашим палим витезовима.

Извршни одбор
Удружења Невесињаца у Београду