Овим именом је Удружење Невесињаца у Београду насловило вечерашњи скуп историчара и књижевника и тако на свој начин дало допринос обиљежавању стотину година од почетка Првог свјетског рата.
Скуп је одржан у Дому Војске Србије у Београду и вјероватно није било ни љепшег ни прикладнијег мјеста за његово одржавање.

У прва два реферата скупа било је говора о стању у Босни и Херцеговини уочи почетка рата, мјесту и улози организације Млада Босна, те истакнутим припадницима те организације поријеклом из Невесиња.

Један од њих је мање познати или, како у надахнутој бесједи рече академик Рајко Петров Ного, “уклети“ Младобосанац Драгутин Драго Радовић. Напомињући да је о дружењу са Радовићем свједочења оставио Иво Андрић, Ного је говорио о детаљима из његовог живота, наглашавајући да он заслужује и значајније мјесто од онога како га је до сада видјела публицистика и историја. Након тога је овај бард српског пјесништва говорио своје пјесме на тему Великог рата, што је поздрављено бурним аплаузом присутне публике.
Млади историчар др Данило Шаренац бесједио је о Богдану Жерајићу, вјероватно једном од најпознатијих Невесињаца уопште. Први од Младобосанаца који је предузео конкретно револуционарно дјело, атентат на Маријана Варешанина испред Вијећнице у Сарајеву, био је инспирација генерацијама младих у Босни и Херцеговини, који су се на његовом гробу заклињали на вјерност организацији и идеји слободе и правде.

О страдању свештеника у Херцеговини у току Великог рата исцрпно је говорио професор др Предраг Пузовић, ректор Богословског факултета у Београду. Присутне је упознао са многим детаљима и чињеницама које су широј јавности, нажалост, мало познате. Документи и свједочења савременика говоре о невиђеним звјерствима аустријских војника и официра и њихових сарадника на терену, “шуцкора“, према српском народу и посебно према свештеницима.

А о условима настанка и развоју добровољачког покрета, у чему је Херцеговина дала значајан допринос, говорио је др Милан Гулић. Од Гатачког, Билећког и Требињског батаљона већ прве године рата формиран је Херцеговачки одред Црногорске војске. Његови припадници, као и они што су као заробљеници или пребјези доспјели у руско заробљеништво, или они који су се добровољачким бродовима из Америке и Аустралије прикључили Српској војсци, прешли су тежак и крвави пут, жртвујући све што су имали – од породице, имања до голог живота, за ослобођење и уједињење српског и других јужнословенских народа.

Програм је зналачки водила Снежана Лукић, провјерени пријатељ Удружења, а посебно лијеп умјетнички печат читавом скупу дао је хор цркве светог цара Константина и царице Јелене на Вождовцу.

На скупу је организовано прикупљање новчаних прилога за обнову храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Сви учесници програма одрекли су се хонорара у корист прилога за храм, а њихов примјер слиједили су и присутни гости у сали.
На крају можемо закључити да је ради тема и појединости које су се чуле вриједило организовати овај скуп. Имали смо жељу да се сјетимо и одамо почаст нашим заборављеним херојима, талентованим умовима и невиним жртвама, нашим оријентирима. Без сјећања нисмо народ ни личности. На сјећању се темељимо, кроз њега постојимо. Тога морамо бити свјесни, како би могли сачувати и пренијети истину, за наук будућим нараштајима.

Зоран Јањић