Ми, ученици деветог разреда Основне школе „Ристо Пророковић“ из Невесиња, као носиоци дипломе „Вук Стефановић Караџић“ позвани смо на наградну екскурзију од стране Удружења Невесињаца у Београду. Поред нас позван је још Алекса Стајић, свјетски првак у каратеу (Венеција 2010. године). Поред титуле свјетског првака, Алекса посједује још око 75 златних медаља. Са нама је путовала наставница енглеског језика Биљана Дамјанчевић.

Ученици у посјети

Из Невесиња смо кренули у ноћ 21. јуна, а у Београд смо стигли у суботу рано ујутро. Иако уморни од пута, разведрили смо се чим смо стигли, јер смо знали да ћемо се лијепо провести. На улазу у Београд дочекали су нас људи из Удружења Невесињаца. Смјестили смо се у хотел Шумадија на Бановом Брду, гдје смо и одсједали за вријеме наше посјете српској престоници.

Одмах након доручка спремили смо се и кренули у обилазак. Прво смо посјетили Народну бибилиотеку Србије. Били смо одушевљени огромном салом за читање, као и великим фондом књига које библиотека посједује. Послије тога кренули смо ка Храму Светог Саве на Врачару. Следећи је био Музеј Николе Тесле. Једна дјевојка нам је показивала експерименте на машинама које су дјело самог Николе Тесле. У музеју су биле изложене Теслине личне ствари: шешир, кофер, оловка и др… На крају, као успомену на музеј, дјевојка нам је дозволила да нас „пецне“ струја од 50 000 волти, ако желимо. Некако смо превазишли страх у себи и пристали смо. Иако је било јако вруће наставили смо са обиласцима. Сљедеће што смо обишли био је Стари Генералштаб, Музеј војнобезбједносне агенције. Ту смо сазнали нешто више о Првом и Другом свјетском рату. Видјели смо прве фотографске апарате, оружје, документе из рата и чули много тога о тајној комуникацији Срба у рату. После тога на ред је дошао и Војни музеј на Калемегдану. Ту смо видјели велики број слика, карте планове за рат, Бој на Косову, униформе војника, старо оружје… Након посјете Калемегдану вратили смо се у хотел. Били смо јако уморни, али пуни утисака са мјеста које смо посјетили. Једно је сигурно, умор се исплатио.

Сутрадан је освануло свјежије јутро него прошлог дана. За разлику од претходног дана били смо одморни и спремни за обилазак. Други дан нашег боравка у Београду започели смо обилском манастира Раковице и гроба патријарха Павла и Димитрија. Након тога кренули смо на Авалу да бисмо посјетили Авалски торањ. Попели смо се на врх и одатле посматрали Београд. Чинило нам се као да нам је на длану. Такође смо посјетили споменик Незнаном јунаку, а обишли смо и Спомен парк Јајинци. Послије Авале пошли смо на панорамско разгледање града отвореним аутобусом. За већину нас то је било прво искуство. Ту смо се супер провели. Упознали смо Београд много боље, видјели знамените грађевине, куће познатих, многе мостове. Тај дан смо обишли Саборну цркву, а обилазак Патријашији и Музеју српске православне цркве је био онемогућен због празника Свете Тројице. У послијеподневним часовима имали смо слободно вријеме у Ушћу, највећем тржном центру на Балкану. Увече нам је приређено неочекивано изненађење коме смо се много обрадовали. Вожња бродом по Дунаву нас је одушевила. Уживали смо разгледајући Београд са воде.

Трећег и последњег дана нашег боравка у Београду, у јутарњим часовима примио нас је предсједник братске општине Вождовац, доктор Драган Вуканић. Лијепо нас је дочекао и уручио нам је поклоне од њега и Удружења, за сваког по три историјске књиге, у којима је описана историја нашег народа. Послије Вождовца кренули смо у Орашац. То је мјесто гдје је подигнут Први српски устанак. Дочекала нас је породица Адамовић. Показали су нам мјеста гдје је Карађорђе ходао прије много година, његову униформу, слике и остале важне предмете. Након Орашца упутили смо се према Опленцу. Опленац је задужбина Карађорђевића. Посјетили смо Цркву Светог Ђорђа на Опленцу, у којој је крипта гдје су сахрањени сви Карађорђевићи. Последње што смо обишли на овој нашој екскурзији била је винарија у Тополи. Затим смо се поздравили са људима из Удружења и кренули ка Невесињу. Помало тужни али задовољни. Како нам је и рекао наш директор Милан Бејатовић када смо кренули „Дјецо, уморићете се сигурно, али вриједиће“.

Са овог путовања носимо јако лијепе утиске.
Ми  још једном желимо да се захвалимо Удружењу Невесињаца у Београду на гостопримству и свему што сте нам пружили претходних дана. Ви ћете нам заиста заувијек остати у најљепшем сјећању. Немогуће је ријечима описати колико лијепо смо се ми осјећали за ова три дана, и хвала вам на томе, јер ви сте заслужни за то. Посебно желимо да се захвалимо:
Љубомиру Бабићу, Жарку Самарџићу, Трипу Брењу, Здравки Радуловић, Зорану Иванишу, Бору Мишељићу, Милијани Миловић, Зорану Јањићу, Војину Радојичићу, Ђорђу Нинчићу и Саву Папићу. И желимо све вас да позовемо у наше и ваше Невесиње, надајући се да ћемо ми бити упола добри домаћини као што сте ви били нама.

Ученици деветих разреда Основне школе „Ристо Пророковић“ Невесиње
(Мирко Бештић, Маја Вујичић, Ивана Стајић, Марија Вукајловић, Стефан Каришик, Алекса Стајић, Огњен Милановић, Александар Авдаловић, Ана Вујадиновић, Вериица Мучибабић, Јована Самарџић, Александра Глоговац, Роберт Дабарчић, Душан Глоговац и Анђела Дамјанац)