У суботу, 28. децембра 2019. године, у просторијама Спортског центра Шумице, одржана шеста по реду Изборна скупштина Удружења Невесињаца у Београду

Скупштином је руководио предсједник Светко Ковач, који је поднио извјештај о раду за двогодишњи период, колико је трајао мандат овом руководству. Он је на почетку подсјетио на статутарну обавезу да се Скупштина одржава једном годишње, али је указао и на специфичност рада органа Удружења која се огледа у томе да се састанци Извршног одбора најчешће одржавају у проширеном саставу и да њима присуствује знатан број чланова Удружења који нису у саставу његових органа. Тако се деси да на неким састанцима присуствује чак и већи број чланова него што их дође на званичну скупштину, те се може констатовати да одлуке које се на њима донесу могу имати значај и снагу саме Скупштине Удружења.

Ковач је подсјетио на три тежишне активности којима се Удружење бавило: Невесињско сијело у Београду, организовање наградног путовања у Србију за најбоље ученике Основне школе Ристо Пророковић из Невесиња, те његовање културе сјећања на значајне датуме из историје Невесиња и служење помена борцима погинулим у борби за слободу. Узимајући у обзир људске и материјалне потенцијале Удружења, констатовао је да управо те активности одређују његов оквир и чине основу постојања као неке сврсисходне организације. Предсједник Скупштине рекао је да је значајан помак у раду Удружења учињен када се у његов рад активније укључио одређен број младих људи и исказао очекивање да ће се тај тренд наставити и у наредном периоду. Указао је и на значај редовног плаћања чланарине и сугерисао да би најприје сви чланови скупштине морали бити ажурни у тој обавези и да у својим срединама живота и рада активније утичу на ширење чланства.

„Исказујем све похвале за предан и савјестан рад, како Извршног одбора, тако и сваког појединог члана Удружења. За све вријеме двогодишњег мандата нисам се нашао у ситуацији да неко од наших чланова негодује када добије било који задатак. Напротив, људи су крајње одговорно приступали сваком преузетом послу и трудили се да га ураде на најбољи могући начин. То је за мене било велико охрабрење које ми даје основу за увјерење да оваквим радом и односом органа и појединаца наше Удружење има сигурну будућност“, закључио је Ковач.

Потом је извјештај поднио предсједник Извршног одбора Зоран Јањић. Он је на почетку казао да се навршило десет година од формирања Удружења и подсјетио да је оно формирано са основним циљем да се обнови одржавање Невесињског сијела.

„Вјерујем да тада нисмо ни помишљали да ће након десет година то удружење постати једна стабилна организација са пажљиво профилисаним циљевима и задацима и као таква стећи углед у свим срединама гдје се испољава њено дјеловање“, рекао је Јањић.

Потом је детаљније говорио о сваком реализованом задатку.

За Невесињско сијело истакао је да оно слови за највећу манифестацију културно-забавног типа, на којој се исказује приврженост завичају и његовим традиционалним вриједностима. Основне карактеристике Сијела су да се на једном мјесту окупи између 400 и 500 Невесињаца и пријатеља Невесиња. Оно што представља дилему и изазов за Удружење јесте како Сијелу дати аутентични печат традиције, како ту традицију прилагодити савременом начину саборовања, те шта и на који начин пренијети нашим потомцима. Нагласио је да се у овом послу највише ослањамо на субјекте културних дјелатности у Невесињу и изразио жељу да се подрже и подстичу активности у области културе у нашем завичају. „Иако се суочавамо са чињеницом да та област није на очекиваном нивоу, мислим да не требамо престати са радом да је унаприједимо и побољшамо“, закључио је Јањић.

Организовање наградног путовања за вуковце из Невесиња је активност коју Удружење спроводи сваке године половином јуна мјесеца. Ове године у организацију путовања укључило се Завичајно удружење Херцеговина из Суботице у чему је значајног удјела имао народни посланик Милимир Вујадиновић. Помоћ је пружило и Удружење Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији из Новог Сада. Већ је постала традицја да ученици у Београду посјете Саборну цркву и Музеј СПЦ, а двије године их је примио и благословио патријарх Иринеј. Упечатљив утисак на ученике остави и посјета Народној скупштини Србије, гдје их прими и угости предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону, народни посланик Миодраг Линта. У Тополи посјете најзначајније туристичке објекте, у чему свесрдну помоћ пружа породица Микице Арсенијевића из села Винча. Ова активност је изузетно добро прихваћена од свих ученика, њихових наставника и родитеља и на њу Удружење с разлогом може бити посебно поносно.

Најзначајнија активност у његовању културе сјећања на важне датуме из историје Невесиња испољава се о Митровдану, поводом обиљежавања битака које је Невесињска бригада водила у рату 1992-1995. године. Традиционално, скуп се одржава у цркви Светог Саве на Врачару и присуствује му приличан број људи. И за ову активност постављене су добре основе које у наредном периоду треба дограђивати. У обиљежавању устанка Невесињска пушка (1875-1878. године) Удружење даје свој допринос тако што сваке године неко присуствује активностима које се организују у Невесињу. Ту је најревноснија Наташа Глигорић, секретар Удружења, која је ове године основала свој легат у Народној библиотеци у Невесињу, а у спомен на њеног прађеда, харамбашу Пера Тунгуза. То може послужити као лијеп примјер појединачног ангажовања зарад општег културног добра. Прије неколико година покренута је иницијатива да сјећање на Невесињску пушку обиљежавају заједно Српска и Србија и Удружење би требало дати свој допринос да се то коначно и деси.

Јањић је у свом извјештају обухватио и информативну дјелатност Удружења. Указао је на проблеме одржавања званичног гласила Удружења, портала nevesinje.fuzija.rs, у смислу обезбјеђивања прилога који би га учинили занимљивим за потенцијалне посјетиоце. Упознао је присутне да су информације о активностима Удружења најчешће објављивали портали Радио Невесиње и Слободна Херцеговина и лист Српско коло.

Када је ријеч о сарадњи са другим институцијама и организацијама констатовао је да је остварена блиска и дјелотворна сарадња са руководством општине Невесиње, посебно током 2019. године када је рађено на изради монографије Невесиње.

Сарадња са осталим завичајним удружењима у Србији огледала се највише кроз присуство активностима тих удружења и њихово присуство активностима које је организовало наше Удружење, што се прије свега односи на Невесињско сијело. Потенцирао је да таква сарадња треба да се настави и у наредном периоду, да гледамо како једни другима да помажемо и једни од других да учимо.

Током 2019. године доста се радило на формирању Савеза удружења Херцеговаца у Србији. У нашем Удружењу је по том питању вођена расправа на неколико састанака, а одлуке у том правцу донијеће се у наредном периоду.

Имали смо одличну помоћ и сарадњу са Удружењем Срба Херцеговаца у Новом Саду поводом промоције монографије Невесиње 12. децембра ове године.

Плодотворна сарадња остварује се са основном школом Душко Радовић на Новом Београду, као и са предсједником Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодрагом Линтом и народним послаником Милимиром Вујадиновићем.

Заслугом Зорана Иваниша, вриједна сарадња остварује се са Спортским центром Шумице, која се огледа кроз коришћење њихових просторија за одржавање састанака Удружења.

Нажалост, није остварена очекивана и потребна сарадња са општином Вождовац која се, уз посредовање управо нашег Удружења, збратимила са општином Невесиње.

Од задатака који су планирани а нису реализовани, Јањић је истакао организовано туристичко путовање у Невесиње. С обзиром на чињеницу да више чланова Удружења појединачно и породично путује у Невесиње, највише у периоду одржавања Невесињске олимпијаде, може се констатовати да је ова активност ипак дјелимично реализована. Без обзира на то, апеловао је да сви који су у могућности планирају своје одморе тако да одређен број дана у години обавезно проведу у Невесињу. То ће бити наш скромни али значајан допринос нашем завичају, поручио је Јањић.

Од задатака који су реализовани, а да нису били планирани истакао је израду монографије Невесиње. Удружење је, заједно са општином Невесиње, суиздавач монографије, а неколико чланова Удружења је имало врло важну улогу у њеној изради: главни и одговорни уредник је Светко Ковач, чланови Редакционог одбора су Светко Ковач, Божидар Бјелица Јапан, Љубомир Бабић, Здравка Радуловић и Зоран Јањић. Бјелица, Радуловић и Јањић су и чланови Ауторског тима. Прво представљање монографије било је 7. новембра у оквиру Митровданских свечаности у Невесињу, а затим 11. децембра у Београду и 12. децембра у Новом Саду. Монографија је изузетно добро прихваћена од читалачке и стручне јавности, због чега Удружење има разлога за понос што је учествовало у изради и издавању овог значајног дјела.

Када је ријеч о финансирању Удружења, Јањић је рекао да су донације и даље основни извор финансија. И у овом периоду највећи допринос у обезбјеђењу донација дао је Жарко Самарџић. Један од извора финансирања је чланарина. Уз чланарину један број наших чланова уплаћује додатна новчана средства. Треба истаћи да се све ово дешава највише из разлога што људи имају повјерење да донирана новчана средства Удружење неће утрошити тамо гдје не треба и то је једно од врло важних признања за наш укупан рад.

Поред континуираног прилива новчаних средстава, Извршни одбор је имао крајње рационалан приступ трошењу новца што је, свеукупно посматрано, утицало на то да је стање на рачуну Удружења такво да је износ на крају око 2,2 пута увећан у односу на оно какво је било на почетку двогодишњег мандата.

Јањић је рекао да Удружење редовно ради завршни рачун. Тај посао, заслугом Љубомира Бабића, обављају службеници предузећа AWISS из Београда.

Након тога извјештај је поднио Зоран Иваниш, предсједник Надзорног одбора. Он је рекао да су новчана средства Удружења намјенски трошена и да су се све новчане активности обављале у складу са финансијским прописима Републике Србије.

Потом је отворена дискусија по поднесеним извјештајима. Неколико чланова Скупштине је казало да у потпуности подржава поднијете извјештаје и исказало све похвале за рад органа Удружења. То је потврђено и гласањем, чиме су поднијети извјештаји и прихваћени.

Затим се приступило избору органа Удружења за наредни двогодишњи мандат. За подношење предлога раније је формирана комисија на чији предлог су једногласно изабрани сљедећи органи и лица:

Скупштина:

1. Светко Ковач, предсједник
2. Жарко Самарџић, потпредсједник

Извршни одбор:

1. Зоран Јањић, предсједник
2. Миленко Чабрило, потпредсједник
3. Наташа Глигорић, секретар
4. Трифко Брењо
5. Ђорђо Нинчић
6. Горан Стајић
7. Бојан Буквић
8. Немања Говедарица
9. Стефан Јањић

Надзорни одбор:

1. Вукашин Драговић, предсједник
2. Ратко Ковач
3. Наташа Каличанин

На крају су се Светко Ковач, Зоран Јањић и Миленко Чабрило захвалили на указаном повјерењу и укратко изнијели план за остварење тежишних циљева Удружења у наредном периоду. Формиран је и Одбор за организовање Невесињског сијела 2020. године.

Тиме је завршена ова Скупштина. Општа сагласност присутних је да је и поред изражених општих потешкоћа у друштву, као и проблема који се односе на изостанак ширег ангажовања потенцијалних чланова, Удружење Невесињаца у Београду успјешно окончало прву деценију свог рада. Чланови Удружења су се подсјетили на поруку Вука Караџића коју је изрекао свом пријатељу који је исказао малодушност у погледу опстанка народа:

„Нек учини свако колико је кадар, па неће народ пропасти.“

Ова порука би требала бити гесло кога се требају придржавати сви – било да наступају као појединци, било да су припадници неке шире заједнице. Ако је будемо свјесни и ако се будемо трудили да је спроведемо у дјело, успјех сигурно неће изостаи. Једино се уз такву посвећеност можемо надати да ћемо ми и наши потомци са поносом обиљежавати многе деценије рада нашег Удружења.

З.Ј.