Пребиловци
Пребиловци су старо српско село у јужној Херцеговини, на ободу долине Неретве, у општини Чапљина, Херцеговачко-неретвански кантон, Федерација БиХ. Од Чапљине су удаљени 5, од Мостара 35, а од Метковића (Хрватска) 10 километара. Повезани су добрим асфалтним путем са магистралом Жупања-Опузен, од које су удаљени око три километра. Пребиловци се налазе на ниском, брдовитом терену који се граничи са познатим парком природе Хутово блато (мочварни терен, са више језера и ријеком Крупом, станиште великог броја биљних, птичјих и рибљих врста) и долинама ријека Неретве и њене притоке Брегаве. Атар Пребиловаца обухвата око ¼ површине општине Чапљина.
Претке садашњих становника Пребиловаца затекли су Турци у селу приликом освајања овог краја 1471. године. О томе је сачувано богато предање које је записано и објављено. Ово свједоче и објављена су научна истраживања, као и бројни материјални споменици. Турски попис из 1474. године изричито потврђује да је ово подручје „српска земља од давнина.“ Шира околина Пребиловаца је позната по бројним археолошким локалитетима и споменицима материјалне културе, од предантичких до новијих. Поменућемо неке: Нарона, Могорјело, Габела (Дријева), Ошањићи, Радимља, Почитељ, манастир Житомислић….
Пребиловци су, нажалост, више познати по несрећној судбини у два протекла рата. У августу 1941. године, у вријеме великог геноцидног покоља Срба у Независној Држави Хрватској, убијено је 826 од укупно 1000 српских житеља Пребиловаца. Међу страдилима су скоро све жене и дјеца из села. Највише их је убијено у Шурманачкој јами код Међугорја. Жртве Пребиловаца до краја рата су достигле цифру од 850 страдалих , што је 85% српских становника села. Према истраживању јапанског дневног листа „Асахи шимбун“ из 1999. годоне Пребиловци су најстрадалније село у Европи, а међу четири су најстрадалније села у свијету у Другом свјетском рату. За исти лист, геноцид Хрвата над Србима у Другом свјетском рату, је једно од обиљежја глобалне историје 20. века.
Преживјели очеви и браћа жртава одлучили су још у току рата да поново заснивају породице и да сачувају село. Новој дјеци давали су имена убијених у јами. Педесетих и шездестих година 20. вијека Титов режим је преживјелим Пребиловчанима одузео највриједнију земљу, историју страдања ставио је под ембарго, а јаме под бетонске плоче не дозволивши сахрану страдалих. У близини Шурманачке и других јама, у жупи Међугорје, из које потичу убице пребиловачке дјеце и многих других Срба, фрањевци су 24. јуна 1981. године , на четердесту годишњицу почетка масовних усташких покоља у Чапљини, прогласили да је сама Госпа (Мајка Божија) „посебно изабрала“ ту жупу за своје јављање. Српски народ је јаме отворио 1990. године, из њих извадио кости жртава и пренио их у Пребиловце, гдје су положене у крипту цркве коју је почео да гради.
У јуну 1992. године хрватске снаге, под командом генерала збора Јанка Бобетка, минирањем или спаљивањем уништиле су све куће и друге објекте у селу, цркву у изградњи, са костима 4000 жртава усташког терора есхумираних из 13 јама, разориле сеоско гробље и опустошиле сав простор села. Обнова мањег броја кућа у селу почела је у јесен 1999. године, а са њом и повратак предратних становника. Обновљено је и или изнова изграђено тридесетак кућа.
Пребиловци су сада једино преостало српско насеље у долини Неретве и цијелој Доњој Херцеговини које се грчевито бори за свој опстанак и за истину о страдању Срба у НДХ. У селу стално живи 60 становника, а још двадесетак борави повремено у значајном дијелу године. Међу житељима села има петнаесторо дјеце. До села је стигао и водовод, али није стављен у функцију, сва домаћинства имају фиксне телефоне, обновљен је сеоски Дом културе. Обнова Спомен храма, посвећеног Васкрсењу Христовом је почела у августу 2013. године
Пребиловчани су за разлику од већине других познатих страдалних мјеста српског народа у НДХ, утврдили, документовали и објавили чињенице о ужасном страдању у НДХ и у рату 1991- 95.Оне тешко оптужују и хрватску државу и оне који је подржавају. Непријатељи Пребиловаца са тим не могу да се помире и користе сва средства да се поменуте чињенице сакрију од шире јавности.
Међугорју, „посебно изабраном“, клањају се милиони ходочасника. Имена оних који су пребиловачку дјецу и друге Србе гурали у јаме су исписана на брознаним плочама споменика „Хрватској слободи“ у Чапљини. Неки од њих добили су и улице са својим именом и „мученичке ореоле“, са мјестима у календару Римокатоличке цркве. За то вријеме, Пребиловци су и даље обухваћеним организованим заборавом. Поред разореног гробља зјапи кратер од некадашњег храма , док у обновљеном сеоском дому остаци чудом преосталих костију мученика, од 2008. г. чекају поновну сахрану. Више од 100 њих је и даље је рушевина. Пребиловцима се ускраћује право на обнову и опстанак, чак и табла са називом села на путу. Невиним жртвама ускраћује поштовање и право на истину о страдању. Несрећа је већа због чињенице да и српска страна до сада била неспособна да препозна ово село као националну вриједност . Због свега тога судбина Пребиловаца остаје неизвесна.
О СНД Пребиловци
РОБИЊА НЕРЕТВА
„На пустоме пољу мога завичаја,
Не чује се пјесма весеља и жетве,
Само шум жалосни робиње Неретве,
Хладан вјетар носи преко пуста краја…“
(Алекса Р.ШантиЋ,1905.)
Српско национално друштво Пребиловци је удружење Срба из Доње Херцеговине, потомака и поштовалаца жртава убијених у геноциду у НДХ које су биле сахрањене у првобитној Спомен цркви у Пребиловцима. Основано је у марту 2006. године у Београду. Има више од 500 чланова. Циљеви Друштва су окупљање и повезивање избјеглих и расељених Срба са тог подручја, обнова уништених српских добара у завичају, помоћ повратницима, очување успомене на огромне жртве српског народа у крају из кога потичемо и укупних веза са завичајем, брига о очувању националног идентитета и традиционалних вриједности српског народа, прикупљање и објављивање историјске грађе о прошлости нашег завичаја, посебно о стравичном страдању у 20. вијеку.
СНД Пребиловци сваке године, на годишњицу страдања у јами мајки са дјецом из Пребиловаца, организује комеморације- парастосе у цркви Светог Саве у Београду и поред рушевине Храма у Пребиловцима(као саорганизатор). Непрекидно од 2006.г., организујемо поклоничко путовање аутобусима из Београда до Пребиловаца за годишњицу страдања. Извршили смо и истраживање рушевине храма у Пребиловцима ради утврђивања начина његовог уништења и судбине посмртних остатака мученика из јама.
Обновили смо Дом културе у Пребиловцима, у који смо пренијели преостале дjелиће костију мученика. Обезбиједили смо израду пројекта обнове храма, грађевинску дозволу за обнову и водимо акцију прикупљања добровољних прилога за ту сврху. ОД 10% прикупљених средстава од потребних милион конвертибилних марака, у септембру 2013. године урађена је подземна гробница и армирано бетонска темљељна плоча. Од тада је прилив прилога потпуно стао, а даљи радови на обнови су обустављени.
Урадили смо пројекат обнове и очувања Пребиловаца и заштите његовог простора као културно историјске и природне вриједности и меморијалног простора. У Албуму Пребиловаца и Галерији СНД Пребиловци ( које су дио овог пројекта), имамо више од хиљаду фотографија лоцираних на Гугловој сателитској мапи, у програму Панорамио. Ту је уз фотографије кућа и других објеката и терена села написана историја Пребиловаца и других насеља. Посебно је значајно што је ту и историја свих пребиловачких породица, па и оних 57 угашених 1941. са именима свих жртава.
Прикупили смо и обрадили огромну документацију о прошлости нашег завичаја, посебно о геноциду над Србима овог краја. Прикупили смо имена и податке за више од 4000 жртава усташког терора из нашег завичаја и урадили Поменик српских жртава Доње Херцеговине у електронској форми.
Поднијели смо обимну и документовану кривичну пријаву тужилаштвима у БиХ и Србији због геноцидног етничког чишћења српског народа у Долини Неретве од 1992. до 1995. године. Нашим радом и залагањем објављен је, у штампаној и електронској форми, велики број чланака, докумената, фотографија и неколико књига о прошлости Пребиловаца и нашег завичаја у цјелини.
Успоставили смо и плодотворну сарадњу са сродним српским удружењима, посебно са Удружењем „Јадовно“ из Бањалуке, Удружењем „ Огњена Марија Ливањска“ из Београда и другим. Успјешно сарађујемо са Српском православном црквеном општином у Чапљини, црквом Светог Саве у Београду, Мјесном заједницом Пребиловци, поједним медијима, многим институцијама и правним лицима у Србији и Републици Српској.
ПСАЛAМ 137.
1. На водама Вавилонским сјеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона,
2. О врбама сред њега вјешасмо харфе своје.
3. Ондје искаху који нас заробише да пјевамо и који нас оборише да се веселимо: „пјевајте нам пјесму Господњу.“
4. Како ћемо пјевати пјесму Господњу у земљи туђој.
5. Ако заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.
6. Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим. Ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега.
7. Напомени, Господе, синовима Едомовијем дан Јерусалимски, кадговорише: раскопајте га, раскопајте га до темеља.
8. Кћери Вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дјело које нама учинила!
9. Благо ономе који узме и разбије дјецу твоју о камен!
http://www.jadovno.com/prebilovci.html
