Белешка о писцу

Ђерић Вељка Митар, звани Лаки.

Рођен 1952. године у Новој Пазови.
Животне, ниже, средње школе и Факултет одбране завршио у Београду.
Ожењен Зорицом, са којом је одгајио предивну децу Марију и Драгану. За сада само Ларин деда.
У Радио телевизији Србије радио је тридесет година.
Афоризме преписује из подсвести.
До сада је објавио књиге афоризама:
– Лаки афоризми (2003),
– Нерадници свих земаља – исти сте (2004),
– Троглед (2009) и
– Дон кикот (2012).
Својим афоризмима присутан је у електронским медијима, штампи, зборницима, антологијама афоризама, Сатира – фесту, смотрама сатире и хумора, приредбама…
Члан је Удружења књижевника Србије,Удружења новинара Србије,Београдског афористичарског клуба…Превођен на више језика, осим на матерњи.
И даље пише у Београду.

Небески Срби губе тло под ногама!

Безимене жртве нису узалуд пале.

Вечно ћемо их се сећати.

У браку мора да се попушта.
Он је већ попустио са живцима, а ускоро ће и она.

Лаке жене су тешке само мужу.

И ми смо Еропа.
Одавно користимо:француски лежај, шведски сто и пољски wc!

Закон је једнак за све.
Штампа се у истом формату.

Риба је била испод мере,па сам је из конзерве пустио у тањир.

Студеница – греје!

Прво скочи, па кажи – јој!

Шта је са истином у куваном вину?

Од како смо дали глас, шапућемо.

За оволике пензије,пуно је дана у месецу.

Жена ми нахвали водоинсталатера, тако млад а савестан.
Већ десет дана ставља гумицу.

Купићу комшији шифоњер.
Стално користи мој.

Поздрављамо се са три, гласамо са два, псујемо једним прстом.

Србин је измислио струју.Свету је преостало само да нас изолује.

Не робујем стварима. Имам жену.

Забрањено воће се чешће прска.

Увуци језик, па ћеш сачувати главу.

Зашто су јавне куће на тајним местима?