О Гуслама
Пјесме преузете са сајта гусларске песме.
Гусле
001. Када гусле преко крила ставим
002. На све старе муке заборавим
003. И уморну снагу опоравим.
004. И највише кад се разочарам,
005. Узмем Гусле па се разговарам.
006. Кад ми оне на крилу зајече,
007. Од сваке ме болести лијече.
008. Кад поменем Косово и Вука,
009. Задрхти ми гудало и рука,
010. На вечери како завардаше,
011. Кад Милошу Лазар наздрављаше.
012. Ал’ Муратов случај кад повежем,
013. Глас подигнем, а гусле притежем,
014. Па ми срце у грудима пјева,
015. На мукама како је зијева.
016. Ко да такве људе обожава,
017. Ко слободе туђе угрожава.
018. И краљ Шведски онда на Полтави,
019. Што Русима оружје остави!
020. Наполеон и Виљем су тако
021. Оба пошли путем наопако,
022. Па и Хитлер и његова сила,
023. Сломио је на Балтику крила,
024. И нацију велику и јаку,
025. Оставио у вјечноме мраку.
026. И сваки ће тако да обрши,
027. Који људске односе прекрши!
028. Ето, куд се у прошлост занијех
029. И да туђи опомињем гријех,
030. Но слушајте гусле наше миле,
031. Које су нас надом кријепиле,
032. Кроз велика и бурна стољећа,
033. Биле су нам утјеха највећа.
034. Послушајте гусле и гуслара –
035. Људска душа нек ви се одмара.
Српске гусле
001. Куд ће љепша цика и музика
002. За Србина старог мученика,
003. Од гусала и српског пјевача,
004. Те нам срце у грудима јача.
005. Иако су од јавора сува,
006. Њих је Србин пет вјекова чува’
007. То му болне лијечило груди,
008. И свете му сачувало труди.
009. С гуслама се Србин поносио,
010. Кад је крвљу пољане росио;
011. И то су му прве клетве биле,
012. У изрода гусле не висиле.
013. У њих Србин полагаше наду
014. Да слободи клонути не даду.
015. То му бјеше свемоћни геније
016. Те га диза на узвишеније.
017. Оне Србу запамтише доста,
018. Одкад царство македонско поста;
019. Оне мрачне дане запазише,
020. Како Турци Грке преварише.
021. Оне бјеху у помоћ Душану,
022. Када доби свијет на мегдану.
023. За Косово жалосно кажују,
024. Ал’ с’ Милошем Србе ублажују.
025. Марков топуз и Рељина крила
026. На гусле је усликала вила;
027. Поред њих је Шарца припучила
028. И крилата коња Јабучила.
029. Преко њих је слава искочила
030. Дурмиторског војводе Момчила,
031. И сердара српских из Котара,
032. Што вођаху чете уз Кунара,
033. И с’ четама у турску Удбину,
034. Решаваху Турцима судбину.
035. Гусле памте Страхињића Бана
036. И војводу Љутицу Богдана.
037. И Новака памте у пећину
038. И проклету Ђурову Јерину.
039. Памте Ђока да је био сила,
040. И владике: Рада и Данила.
041. Оне памте Никца код оваца,
042. И још много наших праотаца:
043. Иван-бега, Пивљанина Баја,
044. И Чупића Змаја од Ноћаја.
045. Оне памте Рајића Танаска
046. Кога сила не помаче царска.
047. И војводу Синђелић Стевана,
048. Из њих му је слава опјевана.
049. И сва српска војевања стара,
050. Од Вучјега Дола до Мишара.
051. Па Поцерца, Мутапа, Главаша
052. И безбројно про Балкана паша.
053. И Принципа, ратоборца млада,
054. Који уби Франца Фердинанда.
055. Оне плету небројеним вјенце,
056. Чувају их као цркве свеце.
057. Манастири и свето гудало,
058. То је српску вјеру сачувало.
059. Па тај олтар зар да се угаси,
060. Што Србину дично име спаси?
061. Ој Србине, дико од свијета,
062. Чувај гусле, мирис од цвијета.
063. Своје чувај успомене старе,
064. Српске гусле – те народне даре.
