То је прва пушка од устанка

у гласиту пољу Невесињу

која пуче за српску слободу

Прва пушка и прва побједа…

Овако се некада пјевало устаницима и хајдучком харамбаши Перу Тунгузу, а Невесиње је ових дана у знаку обиљежавања 137. годишњице устанка у Херцеговини, познатог као Невесињска пушка.

Овај устанак се још зове Невесињски устанак, Херцеговачки устанак, Велика невесињска буна… Устанак је почео на Ћетној пољани у рејону планине Бишина нападом хајдука Пера Тунгуза на турски караван. У гоњењу нападача Турци улазе у сукоб са наоружаним сељацима на брду Градац, сјеверно од села Крекови и то је био почетак општег устанка, који се брзо проширио на читаву Босну и Херцеговину и најзначајнији је историјски догађај на Балкану и Европи у другој половини деветнаестог вијека.

Устанике су убрзо подржале оружјем и добровољцима Кнежевине Црна Гора и Србија, што је довело до отпочињања Српско – турског рата и настанка тзв. Велике источне кризе. На наговор Русије у рат су ушле Србија и Црна Гора, а 1887. године и сама Русија је објавила рат Турској. Посљедица устанка и ратова који су вођени против Отоманске империје био је Берлински конгрес, на коме су Црна Гора и Србија добиле независност, територијална проширења и постале самосталне државе, док је Аустроугарска, вољом великих сила, окупирала БиХ на 30 година.

На иницијативу Борачке организације општине Невесиње, која његује, поред осталог, и традицију ослободилачких ратова српског народа, данас је по први пут на споменик чувеног невесињског харамбаше Пера Тунгуза на Моринама положено цвијеће и упаљене свијеће.

– Перо Тунгуз, славни и чувени харамбаша из устанка “Невесињска пушка“, записан у историји, а од нас Невесињаца поприлично заборављен и запостављен. Ево данас са овог мјеста, у име Борачке организације покрећем иницијативу за хитном рестаурацијом споменика који је у јако лошем стању. Надам се да ће ова иницијатива наићи на добар одзив и да ће се брзо реализовати. О каквом је борцу и патриоти ријеч навешћу само податак да је, поред мноштва јунаштва, као добровољац, иако је имао преко 70 година, отишао у Први свјетски рат, преживио голготу повлачења српске војске преко Албаније, учествовао у бици на Солунском фронту и послије тога једно вријеме живио у Никшићу, рекао је Војин Гушић, предсједник Борачке организације источне Херцеговине.

У склопу свечаности положено је цвијеће и упаљене су свијеће и на споменик војводе Петра Радовића, једног од вођа устанка, код цркве на Дреновику у Кифином Селу.

– Од херцеговачких војвода једино је Петар Радовић учествовао у Улошком устанку или Другој невесињској пушки, како је још неки називају, који је избио 1882. године против окупаторске аустро – угарске власти. Пошто устанак није наишао на подршку осталих херцеговачких војвода, а изостала је подршка Србије и Црне Горе, убрзо је угушен, додао је Гушић.

Од Бишине муње удариле

Од Бишине и воде пашине

Ударише у Касабу града

Па све ломе куле и авлије…

Извор: Милан Шиљеговић, www.virtualnahercegovina.com