Вуковци из Невесиња гости Удружења

Удружење Невесињаца у Београду ове године наставиће традицију награђивања најбољих ученика Основне школе “Ристо Пророковић“ из Невесиња.

На наградно путовање у трајању од 4. до 7. јуна доћи ће ученици завршног разреда основне школе који су носиоци дипломе “Вук Караџић“, као и они који су на спортским такмичењима освојили медаље републичког и вишег значаја, без обзира на успјех.

На путовању ће посјетити значајне туристичке и друге објекте у Вишеграду, Мокрој Гори, Краљеву, Београду и Тополи.

У току путовања планирано је потписивање повеље о братимљењу са Основном школом “Душко Радовић“ из Београда.

У једној од најмодернијих здравствених установа у региону, задужбини великог хуманисте Михајла Лабала, јуче су успјешно изведене три сложена хирушке интервенције: операција једњака и двије лапароскопске операције на жучној кеси, пише портал Радио Невесиња.

Миленија се успјешно опоравља

Сложену операцију код пацијенткиње из Фоче која је трајала готово осам часова извео је хирург свјетског гласа Предраг Пешко уз асистенцију љекара из београдског Клиничког центра и невесињске Опште болнице. Четердесетпетогодишња Миленија Милановић данас се након интервенције добро осјећа и љекари јој предвиђају успјешан опоравак. Двојица пацијената из Невесиња су већ били спремни и на разговор са новинарима.

Доктор Пешко је рекао да су услови за рад у невесињској болници савршени и да је стручно и помоћно особље одлично обучено. Очекује да се у овој здравственој установи развије обиљна хирургија једњака и желуца за пацијенте из читавог региона.

Директор Опште болнице Велибор Миливојевић сматра да ће захваљујући доктору Пешку и његовом тиму сложене операције моћи да се обављају и унутар здравственог система Републике Српске што ће, како је оцијенио, донијети уштеде Фонду здравственог осигурања, али и омогућити пацијентима да брже остваре здравствену заштиту када им је најпотребнија.

Нова болница у Невесињу, задужбина хуманисте Михајла Лабала, отворена је у октобру прошле године. Са грандиозним изгледом и савременом опремом спада у најмодерније здравствене установе у региону.

Честитка предсједника РС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је, извођењем једне од најсложенијих операција, болница у Невесињу доказала да има добар тим љекара и савремену опрему.

– Стручњаци су ми рекли да је то најсложенија операција икада изведена у БиХ – рекао је Додик новинарима у Бањалуци и честитао медицинском тиму невесињске болнице и доктору Предрагу Пешку на сложеном оперативном захвату.

Пацијенте посјетио владика Григорије

Пацијенте у невесињској болници посјетио је и Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије који је истакао да је било много муке и труда, али и жеље да буде отворена ова здравствена установа, наглашавајући да је веома задовољан што Невесиње, како је и планирано, постаје медицински центар регионалног значаја.

Он је додао да и црква у којој су записана имена пострадалих у Невесињу а која је посвећена Светом Василију Острошком, данашњем празнику, стално опомиње да је Невесиње јако важно за све, а поготово за Републику Српку и народ у Херцеговини.

Милан Дука је био најбољи херцеговачки гуслар у другој половини 19. вијека. Био је чест гост на Двору црногорског  књаза Николе.

Први соколски дом  у невесињском срезу отворен је  1936. године у Луци. На објекат је постављена спомен-плоча краља Александра, коју је израдио Божо Булајић из Бојишта.

Један већи комплекс у планини Црној гори, у сјеверном дијелу невесињске општине, педесетих година  постао је предмет изучавања ботаничара. Сматрали су да се може окарактерисати као прашума пошто  на тај локалитет никад није ступила људска нога.

Најјачи земљотрес који се догодио на територији општине Невесиње у посљедњих 100 година регистрован је 3. октобра 1979. године. Магнитуда потреса са епицентром у селу Лука  износила је 5, а интензитет 8 степени Меркалијеве скале. Није било жртава, али је оштећено око 300 кућа.

Никола Телебак, инжењер металургије, други је Невесињац ( поред Уроша Лазовића ) који је био директор Жељезаре у Зеници, колектива са око 25 000 радника. Као успјешан привредник, обављао је и низ других функција: био је предсједник Извршног одбора, а затим и предсједник општине Зеница, те представник зеничке Жељезаре и београдског „Прогреса“ у Лондону.

Водећи српски фолозоф са великим међународним угледом у теорији естетике Мирко Зуровац рођен је у Луци. Његов стваралачки опус је импресиван.Преводио је и Ж.П.Сартра.

Десетак мјештана Луке 24. априла 1997. године  били су свједоци првог чуда Божијег код мјесне цркве Успења пресвете Богородице. Када су копајући раку у оближњем гробљу ударили у поклопницу неког старог гроба звоно на цркви је само зазвонило три пута.

Познати српски лингвиста Милорад Телебак, Невесињац, из Луке, доказани је посвећеник српском језику и језичкој култури сународника: објавио  више стотина текстова о језику у часописима и листовима, припремио на стотине језичких емисија у образовном програму радија и телевизије, написао десетак популарних језичких приручника. Добитник је високог признања Матице српске ― Повеље за укупан допринос његовању српске језичке културе. Предсједник Републике одликовао га је Орденом Његоша.

Више у књизи „СВЈЕТСКО, А НЕВЕСИЊСКО“ !

извор: www.jadovno.com

Четвртак 21. маја 2015. године у 19 часова, изложбени хол Народне банке Србије, Немањина 17

У изложбеном холу Народне банке Србије, Немањина 17, у четвртак 21. маја 2015. године у 19 часова биће отворена изложба «Пребиловци».

Изложба је заједнички пројекат Културног центра Новог Сада и УГ Јадовно 1941. из Бањалуке.

Аутори изложбе су Предраг Лозо и Драгослав Илић. Рецензент изложбе је Доц. др Горан Латиновић.

Стручни сарадник на пројекту је Миленко Јахура, Предсједник српског националног друштва Пребиловци.

Позивамо Вас да будете са нама на свечаном отварању прве изложбе о мученичким Пребиловцима.

Изложба ће бити постављена до 28. маја 2015. Галерија НБС је отворена радним данима од 10. до 18. часова

Душан Ј. Басташић

Предсједник УГ Јадовно 1941. Бања Лука

Ученица 9.разреда  Основне школе „Ристо Пророковић“ из Невесиња Милица Радовановић  освојила је прво мјесто на литерарном конкурсу који је расписан у оквиру 11. Међународног фестивала дјечијег стваралаштва „Креативна чаролија“ у Мионици. Млада невесињска пјесникиња завриједила је пажњу читавог региона са својим литерарним радом писаним на тему „Све дјечије стазе воде од игре до слободе“.

Стручни жири којим је предсједавао  познати дјечији пјесник Љубивоје Ршумовић донио је једногласну одлуку да се Миличина пјесма прогласи за најбољу у конкуренцији 143 рада који су ушли у финале. Подсјећамо да  је на конкурсу учествовало  чак 550 литерарних радова што најбоље одсликава  интересовање основаца из региона за  традиционални фестивал у Србији, али и тријумф невесињске  ученици чини још већим и значајнијим.

Организатор манифестације драмског, ликовног и литерарног стваралаштва „Креативна чаролија“ је Министарство просвјете Србије, а медијски покровитељ је Радио-телевизија Србије.

Скромна дјевојчица из Невесиња овог пута није могла сакрити своје одушевљење. Била је очарана свим сегментима Дјечијег сабора у Мионици: маскенбалом, свечаним  дефилеом, позоришним преставама и присуством великог броја јавних личности.

Каже да  ниједног тренутка није помислила да њен рад може бити изабран као најбољи.

 – Све ми још увијек  дјелује нестварно и  не могу да повјерујем да је моја пјесма одабрана од толиког броја радова – прича Милица и  наглашава да ће учешће на овом фестивалу памтити читавог живота.

–          Била сам поносна што сам Невесињка и што је име мог града поменуто на престижној манифестацији на којој су учествовали основци из 16 држава.

Милици честитке стижу са свих страна, од родбине, пријатеља, наставника и школских другара.

Награђена пјесма:

 СВЕ ДЈЕЧИЈЕ СТАЗЕ ВОДЕ ОД ИГРЕ ДО СЛОБОДЕ

Тек сам одшкринула врата живота,

Дугачак пут испред мене стоји.

А, петнаеста стиже, већ је ту на прагу,

Па се ова глава луда одрастања боји.

Остаће иза мене безбрижни, весели дани,

Чаробни свијет игре и слободе

Збогом моје дјетињство мило и драго

У свијет одраслих све стазе ме воде.

Знам, тамо ме чека озбиљност крута,

И стотине заврзлама што само живот зна да плете.

Збогом моје дјетињство, моје раскошно царство.

Никада ти више нећу бити дијете.

Као херцеговачки крш са ког сам поникла,

Јака ми и чврста и хтјења и воља.

Не, не плашим се шта ће сутра бити.

Ни хоће ли освитати јутра лошија ил боља.

Има у мени храбрости за стотину људи.

Не плашим се изазова, обавеза, среће ни бола.

Плашим се само да ћу негдје уз пут изгубити,

 Оно дијете у себи огрнуто плаштом од снова.

Плашим се да ћу заувијек изгубити,

Онај весели кикот и неозбиљност благу.

И у неком кутку будућег живота скрити,

Све дјечије снове и машту раскошну драгу.

И није важно колико високи ћемо бити,

Ни колико је у глави накупљеног знања.

Човјек никада истински срећан није,

Ако престане да машта и будан да сања.

И неважни су побједе, медаље и одликовања.

Ријечи хвале само ушима и сујети годе.

Само ако своје дјетињство са собом носимо,

Путеви ће нас водити од игре до слободе.

Збогом моје дјетинјство, мирисно и драго.

У свијет одраслих, храбро ме ноге воде.

Све моје будуће стазе поспи злаћањим сјајем,

И кроз живот ме води стазом,од игре до слободе.