“…Овим се наше Удружење Невесињаца у Београду макар мало одужило својим славним прецима и њиховом дјелу.
Како смо их прије десетак дана на овом мјесту дочекали, тако их вечерас испраћамо. Најприје у њихов и наш завичај – Невесиње и Херцеговину, а потом у нашу и свијест оних који се са њима “сусретну“. Да се златна нит борбе за слободу не прекине и да се ватра на огњишту не угаси.“

Овим ријечима су се Невесињци у Београду опростили од хероја који су десетак претходних дана красили зидове Галерије Радио Телевизије Србије. Нису дозволили да овај простор “напусте“ у тишини, ћутке, макар без ријечи поздрава.
Јер, устанак Невесињска пушка заслужује или, боље речено, тражи од нас, да се не зауставимо само на умјетничкој визуелизацији првака тог устанка, него да ријеч више о њима и њиховом дјелу проговоримо.

Руковођено том мишљу, Удружење је организовало панел-дискусију на тему “Невесињска пушка у контексту Велике источне кризе“, са циљем да се систематизују постојећа знања о устанку, као и да се сазнају нови детаљи, да се освијетле околности у којима се он дешавао.

Присутнима се најприје обратио књижевник Томислав Шиповац, који нас је провео кроз устанак, од дефинисања његових узрока, па до трагичног завршетка и разоружавања војске на Горичком пољу код Требиња. Шиповац главног кривца за издају интереса устанка види у дјеловању црногорског књаза Николе, који је преко својих изасланика вукао главне конце устанка, није дозвољавао било какву аутономност херцеговачких првака, а сво вријеме је био у дослуху са Аустријом. Тако је на крају његова држава као “награду“ добила велики дио Херцеговине, а за узврат је преузео нечасну улогу “привођења“ устаничке војске и предаје њеног оружја новом окупатору. Циљ устаника у Херцеговини је и био ослобођење од турске окупације и прикључење Црној Гори, а преко ње у јединствену српску државу, али су њихова очекивања изневјерена од оног од кога су се најмање надали, нагласио је Шиповац.

О устанку у Херцеговини као континуитету српских устанака у деветнаестом вијеку говорио је заљубљеник у историју, Шумадинац Живомир Петрићевић. Он је подсјетио на услове у којима су се налазиле српске земље под турском влашћу и навео неколико драстичних примјера који су осликавали неподношљиво стање потлаченог народа. Навео је податак да је у периоду од 1805. до уједињења 1918. године у БиХ било 14 српских побуна и устанака, а да је само у устанку 1875-1878. ово становништво било десетковано.

Посебну пажњу изазвало је излагање професора Драгана Симеуновића, који је говорио о револуционарним идејама у Срба у деветнаестом вијеку. Он је подсјетио да је Карађорђев устанак у ствари била српска револуција и да није ни мало случајно да се она десила само петнаест година након чувене Француске буржоаске револуције. У српском народу је било људи који су имали идеје, а околности су се развијале тако да се те идеје и реализују, нагласио је Симеуновић. Надахнуто је говорио о носиоцима тих идеја, посебно Доситеју Обрадовићу, Светозару Милетићу, Светозару Марковићу и другим знаним и мање знаним Србима, којима се нација није одужила на начин како они заслужују. Интересантно и за многе сасвим ново и изненађујуће професорово свједочење било је о идејама и дјелима Хусеина Градашчевића, познатог по надимку Змај од Босне. Јавност преко познате историје зна да је Градашчевић дигао побуну против султана, али непозната, скривена, историја нам открива нове детаље: он је био дубоко свјестан свог етничког српског поријекла, хтио је да се наше земље ослободе турске окупације и покренуо се са војском за остварење свог циља – стварање српске државе од Бања Луке до Скопља. У том покрету је стигао на Косово, гдје је имао намјеру да освети пораз Лазареве војске и имао велику битку са султановом војском код Пећи. Нажалост, није успио у својој намјери, његов живот је завршио рано и трагично, а потоња историја је потпуно игнорисала његове идеје и дјела, рекао је Симеуновић.

На крају се обратио професор Душан Берић, по многима један од најбољих познавалаца ове теме. Из његове дискусије издвајамо констатације које на најбољи начин дочаравају мјесто и улогу устанка:
“Херцеговачки устанак 1875-1878, који је у лето 1875. године плануо у Невесињском крају, долази у ред најсудбоноснијих догађаја у историји (Југо)Источне Европе у 19. веку. Он, као и устанак из 1852-1862, спада у оно што Херцеговини и читавом српском народу од њиховог постанка служи као украс и част; отуда овај покрет стоји на недосежној висини своје важности и места које заузима у историји Европе и света. Само тако се може објаснити да страна историографија сматра устанак у Босни и Херцеговини, из 1875-1878. године, прекретницом у историји Европе и света…
…Може се, штавише, слободно рећи да у целој историји света нема примера да се мањи број људи борио дуже време под тежим околностима против већег броја непријатеља него што је био случај у овом устанку…
…Он је једини устанак у оквиру Велике источне кризе који има континуитет војних акција, јединство командовања, и који је једна целина. Као такав, он је мајка свих устанака из доба Велике источне кризе и узор будућим устанцима…“

Са тим ријечима испратимо и ову јединствену изложбу. Њен аутор, Биљана Ристић, има пуно разлога да буде задовољна и да не жали труда који је уложила у овај пројекат. Пожелимо јој даље успјехе и нове идеје у његовању и јачању свијести о нашој историји и традицији, а њеним (нашим) херојима Херцеговине да “живе докле сунце грије“.
З.Ј.

У оквиру обиљежавања 140 година од почетка устанка у Херцеговини 1875-1878. године, а поводом затварања изложбе слика Биљане Ристић “Хероји Херцеговине“, Удружење Невесињаца у Београду организује панел-дискусију на тему: “Невесињска пушка у контексту Велике источне кризе“.

Учесници дискусије ће бити:

1. Томислав Шиповац, тема: “Ретроспектива устанка Невесињска пушка”;

2. Живомир Петрићевић, тема: “Невесињска пушка и континуитет српских устанака у XIX веку“;

3. Проф. др Драган Симеуновић, тема: ”Српске револуционарне идеје друге половине 19 века”;

4. Проф. др Душан Берић, тема: ”Невесињска пушка, прекретница у новијој историји Европе”.

Панел-дискусија ће се одржати у петак, 3. јула, у Галерији Радио Телевизије Србије, улица Таковска број 10, са почетком у 19.00 часова. Улаз је слободан.

Организациони одбор

У организацији Удружења Невесињаца у Београду и Радио Телевизије Србије синоћ је у Галерији Телевизије отворена изложба слика “Хероји Херцеговине“. Слике су портрети вођа Херцеговачког устанка 1875-1878. године, који је у историјској науци познат као Невесињска пушка. Њих је на каменим плочама осликала Биљана Ристић, користећи “секо“ технику, која се сматра једном од најстаријих и најбољих у овој умјетности.

Догађај је уприличен поводом значајног јубилеја, 140 година од устанка, који је почетком јула 1875. године почео првим борбама устаника са турском војском у околини села Крекови код Невесиња.

Делегацију Невесиња представљали су Војин Гушић и Милош Паровић.
Гушић, који је потпредсједник Борачке организације Републике Српске, инвалид Отаџбинског рата и вишегодишњи прегалац у очувању и његовању традиција нашег народа у Херцеговини, нагласио је потребу да је у обиљежавању овако значајних догађаја неопходна сарадња надлежних у институцијама Србије и Републике Српске, а присутне је упознао са извјештајем дневног листа Политика о начину на који је у Београду 1925. године обиљежена 50. годишњица од устанка. Народни гуслар Милош Паровић уз гусле је отпјевао дивне стихове пјесме о устанку, коју је својевремено написао Боро Граховац.

Испред домаћина, присутнима се обратила Александра Јелисавац, помоћник директора РТС, која је надахнуто говорила о Херцеговини и људима у њој.

О историјском аспекту устанка говорио је Томислав Шиповац, врсни познавалац догађаја из тог времена и аутор романа Невесињска пушка. У надахнутој бесједи присутне је упознао са свим значајним догађањима која су претходила устанку, о његовом току и трагичном завршетку.

Аутор слика, Биљана Ристић, није крила узбуђење што је успјела у намјери да се на овај начин одужи нашим славним прецима. Посебну вриједност овог дјела чини то што камене плоче потичу са Морина, висоравни којом су пролазиле устаничке и хајдучке чете и гдје су се заметали многи значајни бојеви са Турцима.

Изложбу је отворио предсједник Извршног одбора Удружења Невесињаца у Београду Зоран Јањић. Он је нагласио да је обиљежавање овог јубилеја једна од најважнијих активности Удружења у току ове године, а започето је на овогодишњем Невесињском сијелу тако што је комплетан културно – забавни дио програма посвећен овој теми. Најавио је да ће на дан затварања изложбе, 3. јула, на истом овом мјесту бити одржана панел дискусија, гдје ће учествовати еминентни историчари и говорити о устанку и његовом значају у историји српског народа.

На крају програма хор Музичке школе Бранко Цветковић је отпјевао пјесму Востани Сербије.

Међу бројним посјетиоцима изложбе били су и потомци херцеговачких јунака – Наташа Глигорић, праунука невесињског харамбаше Пера Тунгуза и Богдан Зимоњић, праунук војводе гатачкога, који поносно носи и име и презиме свог славног претка.

З.Ј.

У времену од 23. јуна до 3. јула 2015. године у Галерији РТС, улица Таковска број 10, одржаће се изложба слика, портрети вођа устанка Невесињска пушка.

Портрете је на каменим плочама израдила сликарка Биљана Ристић, а поводом јубилеја – 140 година од почетка устанка.

Програм отварања изложбе почиње у 19.00 часова, улаз је бесплатан.

Позивамо све који су у могућности да дођу и узму учешћа у овом значајном догађају.

Извршни одбор
Удружења Невесињаца у Београду

У времену од 4. до 7. јуна ове године, у организацији нашег Удружења, на наградном путовању боравили су најбољи ученици завршног разреда Основне школе “Ристо Пророковић“ из Невесиња. Ради се о ученицима који су за сво вријеме досадашњег школовања имали одличне оцјене и носиоци су дипломе “Вук Караџић“. Може се рећи да је ово већ традиционална активност Удружења, која је први пут организована 2010. године. Традиција је да на путовање иду и ученици завршног разреда који спадају у групу дјеце са посебним потребама, као и спортисти који су носиоци медаље републичког и вишег значаја, без обзира на успјех у школи.
Ове године у групи је било једанаесторо дјеце.

Првог дана путовања, на путу ка Београду, група се накратко задржала у Вишеграду, гдје су проширили своја знања о чувеној ћуприји на Дрини, а потом се прошетали новосаграђеним каменим градом – Андрићградом.
Затим су наставили пут до Краљева, гдје их је сачекао Милан Јањић, Невесињац који се ту настанио и засновао породицу. Милан је, у маниру доброг домаћина, за наше млађане госте приредио ручак, након чега су заједно отишли у Жичу и посјетили манастир са “седмовратом“ црквом.
У вечерњим часовима група је пристигла у Београд, гдје је провела већину времена овог јединственог путовања.

На почетку другог дана приређена је мала свечаност, на којој су представници Удружења ученицима и њиховим наставницима уручили поклоне, вриједне књиге које је, као и прошле године, даровао Завод за уџбенике из Београда. Ту нам се прикључио Божидар Глоговац Требињац, који је свима поклонио по једну своју збирку пјесама.

Туристичко путовање престоницом почело је са духовног центра Београда и Србије – Светосавског платоа, гдје су посјетили Народну библиотеку Србије и Храм светог Саве. Потом су посјетили Дом народне скупштине, гдје их је примио потпредсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону, народни посланик Миодраг Линта.

Након ових посјета били су гости Основне школе “Душко Радовић“ на Новом Београду, гдје је организована свечаност за памћење. Након обиласка учионица и кабинета, у школској библиотеци је потписана Повеља о братимљењу двије школе, коју су потписали директори Радојица Тадић, у име школе “Душко Радовић“ и Милан Бејатовић, у име школе “Ристо Пророковић“. Договорени су основни садржаји будуће сарадње, међу којима су и узајамне посјете. То ће бити лијепа и јединствена прилика да основци из Београда дођу у посјету својим вршњацима у Невесиње. Радост због сусрета и тог лијепог чина осјећала се на сваком кораку, у сваком кутку школе, а дружење се наставило у вечерњим часовима на забави коју су домаћини приредили поводом завршетка школске године.

У међувремену, у поподневним часовима, наши гости из Невесиња посјетили су манастир Раковица, гдје су сахрањена два српска патријарха, Димитрије и Павле. Потом су Београд и један дио Србије разгледали са висине Авалског торња, а обишли су и Споменик незнаном јунаку.
На крају дана учињена је посјета Спомен парку у Јајинцима, једном од највећих српских стратишта у Другом свјетском рату.

Трећи дан путовања започео је посјетом Музеју Николе Тесле и наставио туристичким обиласком града отвореним аутобусом. Лијепо вријеме је допринијело да утисак са ове вожње буде потпун. Након вожње група је, уз стручно објашњење туристичког водича, прошетала Београдском тврђавом.
Пријатно поподне наши гости су провели на Ади Циганлији, а друштво су им правили нови пријатељи, ученици и наставници Основне школе “Душко Радовић“.

Четвртог, последњег дана, гости су на путу за Невесиње посјетили Спомен комплекс Карађорђевића на Опленцу. Ту им је домаћин била породица Микице Арсенијевића из села Винча код Тополе. Заслугом Микице, његове супруге Милке, родом од Манојловића из Шипачна код Невесиња и њиховог сина Горана омогућена је посјета свим објектима Комплекса, као и чувеној винарији Александровић. Врхунац гостопримства је био ручак за комплетну групу у дому Арсенијевића у Винчи.

На самом крају путовања по Србији група је посјетила туристички комплекс “Дрвенград“ на Мокрој Гори.

Тиме се успјешно завршило и ово наградно путовање.
Гости нису крили одушевљење са свим што су у току овог путовања видјели доживјели.
А организатор путовања, Удружење Невесињаца у Београду, задовољан је што је и ове године био у могућности да на овај начин скрене пажњу на ове вриједне младе људе и да их награди за њихове резултате у почетном дијелу њиховог школовања.

З.Ј.