Category Archives: АКТУЕЛНОСТИ

30 ГОДИНА ОД МИТРОВДАНСКЕ БИТКЕ: У Београду одржан помен херојима палим за слободу српске Херцеговине (ФОТО)

  • Поводом сјећања на велики јубилеј – 30 година од прве Митровданске битке јутрос је у цркви Светог Саве на Врачару, у организацији Удружења Невесињаца у Београду, одржан помен за борце Невесињске бригаде и других јединица Војске Републике Српске, који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату. Помен су служили свештеници Радивоје Панић и Предраг Продић.

Домаћин и предсједник ИО Удружења Невесињаца у Београду пуковник Зоран Јањић, иначе некадашњи начелник штаба славне Невесињке бригаде, је истакао да се српски народ Босни и Херцеговини изборио за опстанак и слободу и да најмање што се данас може учинити јесте присјећање на најзначајније догађаје који су се у том времену одвијали.

– На првом мјесту то су људи који су дали своје животе за слободу наше отаџбине – Републике Српске. У спомен соби у Невесињу исписана су имена 476 бораца, који су били припадници Невесињске, Друге лаке бригаде и осталих јединица Војске Републике Српске, који су дали своје животе, понајвише на ратишту између Невесиња и Мостара – рекао је Јањић.

Он је подсјетио да је више од 23.000 бораца дало живот за слободу Републике Српске, а међу њима је било више од 2.000 бораца Херцеговачког корпуса.

– Митровдан је најбољи повод да служимо овај помен, што годинама и радимо. Митровданске битке које су вођене ’92 и ’94 године  спадају у ред најславнијих бојева које је водила српска војска. У тим биткама погинула су 63 борца – у првој је погинуло 42, у другој 21, то су огромне жртве којих треба да се сјећамо – рекао је Јањић.

Он је додао да се осим жртава треба присјетити преживјелих учесника који су дали највише што су могли у тим борбама, а имали су срећу да преживе.

Јањић се на присуству овом помену захвалио саборцима, као и члановима породица преминулих бораца.

Помену су, између осталих, присуствовали пуковник Зоран Пурковић, од августа 1994. командант Невесињске бригаде, пуковник Здравко Самарџић, начелник штаба Невесињске бригаде,  пуковник Зоран Пејановић, командант 1. батаљона Невесињске бригаде, пуковник Никола Гузина, командант 5. батаљона Невесињске бригаде, поручник Драгољуб Голијанин, командир артиљеријске батерије у Невесињској бригади, капетан Томо Врећа, командир минобацачке батерије у Невесињској бригади, др Трифко Брењо, начелник санитетске службе Невесињске бригаде…

На помену су били и синови покојног мајора Тихомира Јањића, команданта 4. батаљона Невесињске бригаде, син и супруга погинулог борца Невесињске бригаде Данила Говедарице, син и супруга преминулог пуковника Миленка Лаловића Заврате, команданта 3. батаљона Невесињске бригаде и бројни пријатељи и поштоваоци хероја Митровданских битака.

Парастосу је, између осталих, присуствовао Душан Козић, некадашњи предсједник Владе Републике Српске и Миодраг Линта, народни посланик у Скупштини Србије, представници херцеговачких удружења пуковник Спасоје Ђого (Удружење Калиновичана), Радојка Боро (Удружење Требињаца „Јован Дучић“), Срђан Чомић (Удружење Билећана) и многи други.

 

Т. Ћоровић
Фото: Миле Шапић

БЕОГРАД, 5. НОВЕМБАР 2022. ГОДИНЕ:   Помен херојима Митровдана у цркви Светог Саве на Врачару

  • Поводом Митровдана и сјећања на славне битке Невесињске бригаде 1992. и 1994. године, Удружење Невесињаца у Београду организује служење парастоса за борце који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Са једног од претходних помена на Врачару

Парастос ће се служити на Задушнице, у суботу, 5. новембра, у цркви Светог Саве на Врачару, са почетком у 11:30 часова.

Подсјетимо се да је Влада Републике Српске, због њиховог значаја, Митровданске битке означила као догађаје од националног значаја и обиљежавају се под покровитељством Владе. Борачка организација Српске празник Светог Димитрија узела је за своју крсну славу, а Општина Невесиње за свој дан.

Ове године се навршава 30 година од Прве митровданске битке што је разлог више да сви који су у могућности дођу да се подсјетимо на јуначка дјела и да се помолимо за покој душе оних који су своје животе положили на олтар отаџбине.

Извршни одбор Удружења Невесињаца у Београду

ПРИЈЕМ ЗА НАЈБОЉЕ НЕВЕСИЊСКЕ ОСНОВЦЕ: УРУЧЕНЕ ВУКОВЕ ДИПЛОМЕ И ПРИГОДНЕ НАГРАДЕ

03 jun 2021
 
ПРИЈЕМ ЗА НАЈБОЉЕ НЕВЕСИЊСКЕ ОСНОВЦЕ: УРУЧЕНЕ ВУКОВЕ ДИПЛОМЕ И ПРИГОДНЕ НАГРАДЕ
 

У Основној школи „Ристо Пророковић“ у Невесињу данас је уприличен пријем за најбоље ђаке завршних разреда и њихове родитеље.

За ђака генерације проглашенa jе Ива Милановић, којa је цијењено школско признање заслужила одличним успјехом, примјерним владањем и оствареним резултатима на општинским и регионалним такмичењима из математике, физике, историје, руског и српског језика и демократије. Ова вриједна и марљива ученица чланица је и Плесне групе „Летс денс“.

djak39

Ива има намјеру да школовање настави у свом родном граду и упише Гимназију.

– Осјећај је диван, јер се на крају исплатио мој труд и рад током читавог деветогодишњег школовања, и надам се да успјеси неће изостати ни у будућности – рекла је Милановић.

Престижно школско признање, диплому „Вук Караџић“ добило је 20 ученика: Теа Жерајић, Исидора Мањак, Никола Чабрило, Ивана Ивановић, Јована Скоруп, Лука Чампара, Марија Торовић, Јована Вуковић, Михаела Вујадиновић, Анђела Граховац, Вања Вуковић, Нина Голијанин, Милица Кравић, Андријана Радовановић, Андреа Таминџија, Марина Ковач, Јана Радовановић, Ива Милановић, Милош Ратковић и Милица Милошевић.

Честитке ученицима и њиховим родитељима упутила је директор школе Мара Шаран и савјетовала им да изаберу занимања у складу са њиховим интересовањима.

– Признања која сте заслужили у основној школи са собом носе и дио одговорности. Али не дозволите да вам то ствара терет, него будите то што сте били и досад, и вјерујем да ћете у наставку школовања и у свим животним ситуацијама бити најбољи – поручила је Шаран.

djak16

У име Удружења Невесињаца у Београду вуковцима се обратио Божидар Бјелица Јапан.

– Ваш пут знања и науке је пун искушења, и на њему не смијете поклекнути, јер ви морате да изградите љепшу и срећнију Републику Српску и Невесиње, достојно своје славе и предака – рекао је Бјелица.

У делегацији Удружења Невесињаца били су и Александар Гутић и Горан Стајић.

Као и претходне године због пандемије вируса корона Удружење није могло да организује наградну екскурзију у Београду, али је за вуковце обезбиједило књиге „Монографија Невесиња“и рјечник српско – енглеског језика, а ђаку генерације још неколико вриједних публикација.

Општина Невесиње најбољим ученицима додијелила је скромне новчане награде ‒ по 50 КМ за носиоце Вукових диплома и 100 КМ за ђака генерације.

Награде је уручила стручни сарадник начелника Верица Пашајлић и пожељела им свако добро у даљем раду и школовању.

 

Верица Чупковић Авдаловић

Извор и галерија слика: Радио Невесиње

 
 

МОЛИТВА ЗА САБОРЦЕ СВЕТОГ ДИМИТРИЈА

Традиционално, на Митровске задушнице, данас је у цркви Светог Саве на Врачару служен помен за погинуле борце Невесињске бригаде и осталих јединица Војске Републике Српске. Служење помена организује Удружење Невесињаца у Београду, а поводом обиљежавања Митровданских битака које је водила Невесињска бригада 1992. и 1994. године.                

 

Помен су служили свештеници Радивоје Панић и Лазар Манигода. Поред чланова Удружења Невесињаца у Београду, служби је присуствовао ратни предсједник Владе Републике Српске Душан Козић, народни посланици у Народној скупштини Републике Србије Милимир Вујадиновић и Славенко Унковић, предсједници завичајних херцеговачких удружења у Београду: Требињаца, Жарко Ратковић; Гачана, Слободан Бобан Драшковић; Калиновчана, Спасоје Ђого, те официри и борци Невесињске бригаде и Херцеговачког корпуса. 

                        

Свештеник Манигода је у пригодној бесједи истакао да је Невесињска бригада у знаменитим Митровданским биткама одбранила Невесиње и Херцеговину, као што су то чиниле и остале јединице Војске Републике Српске на својим борбеним положајима.

„У свим биткама борци и њихови команданти су испољили љубав према својој земљи и према свом народу, борећи се, како то народна пјесма каже, за крст часни и слободу златну“, нагласио је Манигода.  

         

У име Удружења Невесињаца у Београду присутнима се обратио Зоран Јањић, предсједник Извршног одбора. Осврћући се на историјску вриједност Митровданских битака, Јањић је нагласио да увијек и изнова треба истицати чињеницу да су оне извојеване у одбрани.

„Наши ратни непријатељи су нас Србе из Херцеговине и Босне, као и из Далмације, Лике, Кордуна, Славоније, Барање… оклеветали да смо на те земље извршили агресију, да смо дијелове тих земаља окупирали и они су, ето, кренули у праведни рат да их ослободе. А како ослобађају, показали су у долини Неретве у јуну 1992. и на другим просторима, све до Републике Српске Крајине, у августу 1995. године. Да иронија буде већа, нас су прогласили агресорима, а себе бранитељима“, рекао је Јањић и закључио да нама у овом времену не преостаје ништа друго него да будемо јединствени као што смо били у рату у коме се српски народ у Босни и Херцеговини изборио за опстанак и слободу и за Републику Српску која је једини гарант опстанка и слободе Срба западно од ријеке Дрине.

            

Подсјетимо, на Митровдан, 8. новембра 1992. године, удружене хрватско-муслиманске снаге из долине Неретве, обједињене у Хрватско вијеће обране и потпомогнуте са јединицама и логистиком Хрватске војске, отпочеле су нападну операцију под називом „Бура“ на јединице Невесињске бригаде. Тежиште напада било је дуж комуникације Мостар – Невесиње, а најжешће борбе водиле су се у рејонима Подвележја, Буска, Горњих Врањевића и Доњег Брштаника. Једна од основних карактеристика операције била је масовна употреба артиљеријске ватре од стране непријатеља по борбеном распореду бригаде и 13. мјешовитог артиљеријског пука који је био у улози Корпусне артиљеријске групе на ватреним положајима у рејону села Рабина, али и по цивилним циљевима у граду Невесињу. У помоћ јединицама бригаде на најугроженијим дијеловима фронта пристигле су борбене групе из сусједне Друге лаке бригаде са Борака и из приштапских јединица Херцеговачког корпуса: Батаљона војне полиције, Батаљона везе и Извиђачко-диверзантског одреда. Значајну помоћ у одбрани дале су борбене јединице Министарства унутрашњих послова из Станица јавне безбједности Невесиње и Гацко. Операција је трајала пет дана и завршила се непријатељским поразом. У борбама су погинула 42, а теже и лакше је рањено око 100 српских бораца и официра. Прецизни подаци о непријатељским губицима нису познати, али незванични подаци говоре да су они били велики и да је то, уз погибију њихових официра високог ранга, један од основних разлога неуспјеха операције.

Другу митровданску битку Невесињска бригада је водила у периоду од 11. до 13. новембра 1994. године, у оквиру нападне операције „Јесен 94“, коју је припремао и реализовао 4. корпус тзв. Армије РБиХ. Радило се о извиђачко-диверзантској операцији у којој је непријатељ ангажовао најспособније борце и официре из војних и полицијских борбених јединица. Циљ непријатеља је био да, користећи фактор изненађења нападом убачених диверзантских борбених група по најважнијим елементима борбеног распореда бригаде, унесу дезорганизацију у систем руковођења и командовања, нанесу велике губитке, запосједну борбена средства бригаде и изазову панику, а затим фронталним нападом на изабраним правцима приморају јединице бригаде на повлачење. Међутим, одлучном и храбром реакцијом бригаде не само да је осујећен план непријатеља, него му је нанесен и катастрофалан пораз. У борбама је погинуо 21, заробљено 4, а теже и лакше је рањено око 60 бораца и официра. На страни непријатеља погинуло је око 100, заробљено 8, а више стотина бораца и официра је рањено.

Митровданске битке Невесињске бригаде су уврштене у битке од посебног значаја за одбрану Републике Српске. Због тога републичка борачка организација Митровдан слави као своју крсну славу, а Невесиње као Дан општине. То су били довољни разлози за Удружење Невесињаца у Београду да се, макар заједничком молитвом, на пригодан и достојанствен начин сјети оних који су своје животе уградили у Републику Српску и њену слободу.

                                                                                                                        Зоран Јањић

 

 Београд, 6. новембар 2021. године 

НЕВЕСИЊСКА ПУШКА ПОНОВО МЕЂУ СРБИМА – Велики дипломатски успјех Удружења Невесињаца у Београду

Датум 18. 05. 2021.
 
  • У Источном Сарајеву, 17. маја 2021. године, одржана је заједничка сједница влада Републике Србије и Републике Српске. На састанку надлежних министарстава разговарано је о потреби да се у државни програм обиљежавања годишњица историјских догађаја Србије и Српске уврсте два значајна историјска догађаја и датума од значаја за његовање традиција ослободилачких ратова.

Херцеговци у засједи – (Непознат аутор, “Зора#”, преузето са https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=14575462

Један датум је 15. септембар, који се обиљежава као сјећање на дан када је 1918. године пробијен Солунски фронт и слави се као Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Други је 9. јул, који се обиљежава у знак сјећања на дан када је дошло до прве веће борбе између српских устаника и турске војске у устанку Невесињска пушка 1875. године.

 

Прилика је да се подсјетимо како је текао процес који је претходио доношењу овакве одлуке. И одмах да кажемо да је иницијатор предлога за обиљежавање Невесињске пушке – Удружење Невесињаца у Београду.

НАКОН САСТАНКА ОДРЖАНОГ 25. ФЕБРУАРА 2017. ГОДИНЕ: Зоран Јањић (предсједник удружења Невесињаца у Београду). Наташа Глигорић (секретар удружења), Миодраг Линта (народни посланик), Миленко Авдаловић (начелник општине Невесиње), Александар Вулин (тадашњи министар за борачка и социјална питања), Војин Гушић (Удружење ратних војних инвалида Републике Српске) и Зоран Миловић. (фото: Трифко Ћоровић)

 

Наиме, први кораци у том правцу учињени су 2017. године, када су представници Удружења, заједно са представницима Борачке организације из Невесиња, начелником општине Невесиње Миленком Авдаловићем и народним послаником Миодрагом Линтом на ту тему разговарали са тадашњим министром у Влади Србије надлежним за његовање традиција и када је постигнута начелна сагласност. Ускоро је дошло до персоналне промјене на челу министарства, па је ова иницијатива лагано губила на замаху.

 

НАКОН САСТАНКА ОДРЖАНОГ 27. ЈАНУАРА 2021. ГОДИНЕ: Божидар Миловић, Благоје Ребић, Светозар Црногорац, Милимир Вујадиновић (предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону), Жарко Ј. Ратковић, Спасоје Ђого, Зоран Јањић, Милован Пецељ и Миодраг Дунђеровић (фото: Трифко Ћоровић)

Како смо били одлучни да не одустанемо, то питање смо поново покренули о Светом Сави ове године, на састанку предсједника завичајних удружења Херцеговаца у Србији са предсједником Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Србије Милимиром Вујадиновићем. Један од закључака састанка је био да се заједнички снажније посветимо реализацији ове идеје.

Руководство Удружења је сачинило предмет који је садржао текст иницијативе и прилоге у којима су биле подршке и препоруке релевантних институција – начелника Општине Невесиње, предсједника Борачке организације Републике Српске, предсједника Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији и осталих завичајних херцеговачких удружења, директора Историјског института Србије, те предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Србије. Као илустрацију како се некад обиљежавала Невесињска пушка приложили смо и програм прославе у Београду 1925. године, на 50. годишњицу устанка. Материјал смо упутили Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, Министарству рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске и Кабинету предсједника Владе Црне Горе.

И ево, наша иницијатива је пред пуним остварењем. Вјерујемо да ће је прихватити и Влада Црне Горе. Тако би Невесиње, овога пута у миру, поново постало мјесто повезивања нашег народа.

Па, нека нам је са срећом!

Зоран Јањић
предсједник Удружења Невесињаца у Београду