Category Archives: АКТУЕЛНОСТИ
Невесињско сијело 2014 – комплетан видео материјал
Погледајте ексклузивне видео снимке са петог Невесињског сијела.
Одржано пето Невесињско сијело у Београду
Традиционално саборовање Невесињаца, коме је присуствовало око 400 званица, одржано је синоћ у Сава Центру, у организацији Удружења Невесињаца у Београду.
Невесињци су се по пети пут окупили на традиционалном Невесињском сијелу, а међу гостима су били начелник општине Невесиње Момчило Шиљеговић са сарадницима, председник општине Вождовац Александар Савић, народни посланик и пријатељ Херцеговаца Миодраг Линта.
Међу гостима су се, поред ратног команданта Невесињске бригаде Новице Гушића, нашли ипредставници Удружења Срба из Херцеговине и њихових потомака у Војводини Ђорђо Радојичић, Јованка Иванишевић и увек насмејани Пејо Бајчетић, председник Удружења Херцеговаца, потомака и пријатеља Херцеговине у Средњем Банату, Урош Милојевић, председник Удружења Херцеговаца у Вршцу, Божо Пашајлић, представници Клуба Гачана председник Светозар Црногорац, Слободан Драшковић и Дејан Мастиловић…
Прота Милован Глоговац је благословио скуп и пренео поздраве владике Григорија, који је ове године због бројних обавеза био спречен да присуствује скупу.
Сијело је почело песмом Јелене Грубачић, након чега је домаћин Сијела Зоран Пејановић поздравио окупљене госте. На врло емотиван начин окупљеним земљацима су се обратили начелник општине Невесиње Момчило Шиљеговићи и председник општине Вождовац Александар Савић.
У програмском делу, који се тематски бавио Првим светским ратом, учествовали су: гуслар Славко Алексић изводећи део песме “Сарајевски атентат”, глумци Лепомир Ивковић и Бошко Пулетић са фрагментом из представе „Време части и поноса“, по књизи „Живот преточен у памћење“, а посебан печат програмском делу дала је глумица Ивана Жигон рецитујући стихове песме “Плава гробница” Милутина Бојића.
Глумац Небојша Глоговац је прочитао писмо Арчибалда Рајса упућено војводи Живојину Мишићу.
Мушка певачка група из Невесиња и музичка школа “Мокрањац” из Београда представиле су се народним песмама и играма из Невесиња.
Тачку на диплама извео је Војин Радојичић.
А госте су хумором забавили глумац Жељко Нинчић и афористичар Митар Ђерић – Лаки, после чега је одржано такмичење “Покажи шта знаш” на коме је победила Јелена Грубачић, док је друго место освојила група Радојичићи, а треће рецитатор Милан Гутић, неизоставан део херцеговачких сијела са својом “Рајском водом”.
Најмлађи члан на скупу био је већ искусни сијелџија четверогодишњи Душан Чабрило коме је ово било треће сијело.
Уз богату томболу, за добро расположење гостију до ситних сати побринули су се оркестар “Анђин сан” и Јелена Грубачић, а програм је, по традицији, на себи својствен начин водио Миливоје Бештић.
текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина
Невесињско сијело
СРПСКА НОВА ГОДИНА У НОВОМ САДУ
Више од 500 Херцеговаца и њихових пријатеља дочекало је Српску нову годину у једном од највећих новосадских ресторана “Рибарац“ на Дунаву, и традиционално, у организацији Удружења Срба из Херцеговине и њихових потомака у Војводини.
Програм је почео славским обредом и благословом, јер је Василијев дан, односно Мали Божић и крсна слава овог Удружења, које већ 23 године активно ради на унапређењу културних, привредних и пријатељских веза Војводине и Херцеговине. Након здравице – добродошлице родоначелника Удружења Пеја Бајчетића, скуп је поздравио предсједник Удружења Ђорђо – Ђока Радојичић. Са пажњом је саслушан и Момчило Шиљеговић – начелник општине Невесиње, који се обратио у име делегација општина источне и старе Херцеговине. Изасланик епископа Захумско – херцеговачког и приморског, свештеник Милан Унковић, такође је честитао Мали Божић и пренио поздраве духовног пастира земље Херцегове свим члановима и пријатељима Удружења у Новом Саду.
Богат културно – забавни програм протекао је у знаку дипала, двојница и гусала Војина Радојичића, потом изворне пјесме мушке пјевачке групе “Звуци с камена“, те фолклорних кореографија КУД “Благоје Паровић“ из Гајдобре и КУД “Јован Дучић“ из Нове Гајдобре. Свој хумористички кутак, по традицији, имао је др Братољуб Бркљача, начелник Војне болнице на Петроварадину, а у забавном дијелу програма, са богатим репертоаром, представио се музички састав “Анђин сан“. Као солисти и веома успјешни забављачи аплаузима су награђени и Радован – Рашо Палавестра, начелник општине Источни Мостар и др Ацо Глуховић, најављен као “херцеговачки кум са Романије“. У такмичењу у пјевању “иза стола“, најбољи су били пјевачи из Богодола (мостарског). Играла се пролета, а коло херцеговачко дуго се окретало на размеђу двије календарске године.
Посебно топло су поздрављени најбољи херцеговачки студенти у Новом Саду. Удружење је пригодним новчаним наградима обрадовало четири врсна студента: Мирјану Климента са Факултета техничких наука, са просјечном оцјеном 10,00; Сретена Ивковића, Невесињца, са Пољопривредног факултета, такође са просјеком 10,00; те Милију Стојановића из Гацка, са Факултета техничких наука – докторске студије, са просјеком 9,6 и Дубравку Вуковић са Правног факултета, чији је просјек 9,4. Предсједник Фонда “Борка Вучић“ за стипендирање младих пољопривредника из Београда Слободан Аћимовић је додијелио и стипендију једном студенту из области пољопривреде кога предложи новосадско завичајно Удружење.
У новогодишњој томбиоли, захваљујући спонзорима, подијељени су: печено прасе, мобични телефон, пршут, новчана награда од 10.000 динара и бројне друге награде – књиге, кућански апарати, услуге… Требињски привредници додијелили су бесплатан викенд на Моску и Требињу делегацији Удружења из Новог Сада, у циљу даљег јачања сарадње.
На скупу је најављено и “Невесињко сијело“, које ће се ове године одржати 22. фебруара у ресторану Сава Центра у Београду.
Истовремено, на организованом дочеку Српске нове године на Тргу слободе у Новом Саду наступили су Жељко Јоксимовић, Наташа Беквалац, Јелена Томашевић и Никола Роквић, а испред хотела “Нови Сад“ приређен је и велики новогодишњи ватромет.
М.Бештић
Српска Нова година Нови Сад
ОБАВЈЕШТЕЊЕ: Невесињско сијело 2014.
Драги Невесињци и ви који волите Невесиње и Херцеговину,
Обавјештавамо вас да ће се овогодишње Невесињско сијело одржати у суботу 22. фебруара 2014. године, у ресторану Центра Сава.
Окупљање гостију ће бити од 18.00 часова, а културно – забавни програм почеће у 19.00 часова.
Као и претходних година, Организациони одбор је обезбиједио наступ реномираних умјетника, тако да ће бити доста вриједних и занимљивих садржаја. У програму ће бити незаобилазне пјесме, игре и обичаји који су пратили овакву врсту окупљања од давнина.
Невесињско сијело 2013
Биће организовано и такмичење присутних гостију у приказивању различитих талената и вјештина (пјесма, игра, музичка композиција, рецитација, имитација, дизање здравице и сл.). Зато, већ сада почните да се припремате, јер ће најбољи примити вриједне награде.
У игри томболе ћете, као и на ранијим Сијелима, имати шансу да добијете гусле, пршут, мјешину сира торотана, али и вишедневна туристичка путовања, вриједне одјевне предмете, књиге и друге награде које обезбјеђују вјерни пријатељи нашег Удружења.
Госте ће забављати провјерени оркестар “Анђин сан“.
Цијена улазнице ће бити као и на прошлогодишњем Сијелу, 2.000,00 динара. У ту цијену урачуната је вечера (предјело, главно јело, колач и кафа) и пиће у неограниченим количинама.
Продаја улазница ће бити у фебруару, а о мјесту продаје и осталим детаљима ћемо вас обавјештавати путем овог сајта.
Желимо вам срећне и Богом благословене Божићне и Новогодишње празнике и да се у добром здрављу и расположењу састанемо на нашем Сијелу.
Организациони одбор
Кажем Митровдан, мислим – Невесиње
Нови примјери јунаштва и чојства
И ове године, уочи Митровдана, Удружење Невесињаца у Београду организовало је давање помена борцима Невесињске бригаде погинулим у Отаџбинском рату.
Традиционално, у цркви светог Саве на Врачару, окупили смо се у великом броју да се поклонимо сјенима оних који су своје животе дали за слободу и отаџбину.
Вјечнаја памјат – одзвањали су под куполама храма тонови црквеног хора и прожимали се са именима која су изговарали свештеници.
А списак је дугачак, предугачак.
“Милорад, Здравко, Благоје, Тихомир, Никола, Ратко, Момир, Алекса, Гојко…“
И тако до – 476!
Прилика је да на овоме мјесту још једном укратко кажемо шта за Невесиње значи Митровдан и зашто је тај светитељ толико уткан у сваку мисао о недавном рату. Као и да укажемо на још једну, готово заборављену димензију односа зараћених страна у Херцеговини.
Поткрај ратне 1992. године, када се донекле примирио талас од десетина хиљада Срба из долине Неретве који су, бјежећи од ножа и јама, спас пронашли у Невесињу и другим варошима и селима источне Херцеговине и када су се колико – толико консолидовале тек формиране јединице српске војске, а сви пажљиво слушали вијести очекујући да ће се наћи миран пут за излазак из кризе, да ће ратно лудило престати; кренула је, у освит светог Димитрија, пут Невесиња ала и врана, да настави оно што је започела у Пребиловцима почетком јуна те године. Или је, може бити, све почело 1941, о Видовдану и светом Илији?
Пет дана и пет ноћи, девет бригада састављених од Хрвата и Муслимана од Загреба до Јабланице са генералом Бобетком на челу, стотине бомби, хиљаде артиљеријских пројектила, десетине и стотине хиљада пушчаних зрна… ударило је на Невесињску бригаду.
Такве битке није било ни прије, а ни послије. Непријатељ је имао циљ да разбије снаге Невесињске бригаде и заузме Невесиње, а потом, уз изазивање панике и страха код народа и војске, једновременим ударом са фронта и из позадине, да заузме и остатак источне Херцеговине. У овој непријатељској офанзиви испољило се снажно јединство војске и народа, одлучност да се брани сваки положај – до последњег. И умјесто, као што је непријатељ очекивао, да настане бјежанија и кретање од фронта ка дубини територије, десило се супротно – све је кренуло ка фронту; старо и младо, женско и мушко, све се ставило у функцију одбране. У таквим околностима српска побједа ни једног тренутка није долазила у питање.
Друга по значају битка на фронту бригаде десила се непосредно након Митровдана 1994. године.
Муслимански корпус из долине Неретве формирао је специјалну јединицу јачине око хиљаду бораца и, користећи повољности терена и небрањене међупросторе наше бригаде, убацио их иза линије фронта са циљем да једновременим и изненадним нападом поразе наше јединице, заузму Невесиње и продуже даља дејства за заузимање читаве Херцеговине.
По својим карактеристикама и ово је била битка каква се у Херцеговини није десила прије ни послије.
Иако је био безрезервно убијеђен у своју супериорност и сигурно остварење плана, непријатељ је доживио потпуни слом. И то за само један дан!
Но, шта се дешавало између ове двије битке? Недуго након пораза у Првој митровданској офанзиви, савезници у рату против Срба развезали су своје заставе и ступили у међусобни рат. За вријеме тог сукоба дошло је до затишја борбених дејстава на фронту ВРС у овом дијелу Херцеговине, што је створило услове за даљу консолидацију одбране наших јединица, али и за настанак ситуације у којој је наш народ показао сву хуманост и витештво епских размјера.
Наиме, како су муслиманске снаге у Мостару и околини у једном периоду рата са Хрватским вијећем одбране биле, такорећи, у безизлазној ситуацији, наша војска је била у позицији да их ударом са леђа сатјера на Неретву, нанесе им дефинитиван пораз и створи услове за повратак на огњишта хиљадама избјеглих Срба.
Али, каква би то побједа била? Зар да се тако поступи са противником са којим тренутно не ратујеш и који је у невољи?
На другој страни, Хрватима у Коњицу пријетило је потпуно уништење од њихових дојучерашњих савезника. И шта се десило?
Срби су противнику у невољи пружили руку и спасили га сигурне погибије! Комплетно хрватско становништво Коњица са војском и наоружањем прихватили су српски борци, а полиција их је провела преко Невесиња и Берковића, да би их безбједно предали њиховим сународницима у Стоцу. Успут, у невесињској болници указана им је потребна медицинска помоћ, а тежи рањеници су лијечени док и они нису били способни за транспорт до Стоца.
Нажалост, о овим периодима рата и о овим поступањима мало се говори и зна. И није се до сада чула нити ријеч признања и захвалности за спас у невољи. Него се и данас понавља давно научено градиво: агресори, злочинци, подухват…
Истини за вољу, дио политичког руководства Мостара, цијенећи и уважавајући поступања Невесињске бригаде, противио се спровођењу операције “Јесен 94“, то јест Друге митровданске офанзиве. Но, превладала је агресивна политика коју је диктирало врховно руководство Муслимана из Сарајева, а беспоговорно покушао да реализује генерал Рамиз Дрековић.
Ето, то је одговор на исказано српско милосрђе и витештво!?
Како је вријеме најбољи судија и све беспоретке доведе у ред, тако је, макар дјелимично, учинило и са биткама прекретницама у Отаџбинском рату у Херцеговини. Наиме, Влада Републике Српске је двије Митровданске битке Невесињске бригаде уврстила у догађаје од националног значаја и од ове године је преузела покровитељство за обиљежавање ових великих и значајних побједа српског оружја.
Тако смо доживјели још једну потврду и похвалу исказаном јунаштву.
А похвала витештву и чојству ће, по свему судећи, сачекати неко боље вријеме.
Зоран Јањић
