Category Archives: АКТУЕЛНОСТИ
ХУМАНИТАРНО ВЕЧЕ 17.06.2014.
120 минута
Аутор: Жељко Нинчић
Глумци:
Жељко Нинчић
Александар Крстајић
Станко Богојевић
Владимир Балашћак
Рајко Вуковић
Опис:
1985. се појавила чувена сарајевска „Аудиција“, хит представа коју је у тадашњој држави видело више од милион људи. Један од њених идејних твораца био је Жељко Нинчић, који је уједно глумио лик Давора Стевановића. После тога следе „Нова Аудиција“ 1990. где се Нинчић појављује у статусу аутора и глуми лик Мостарца, Херцеговца Маринка Ћутука (ћетири сата ћамим ћекајући), а 1998. године и као комплетан аутор с представом „Најновија Аудиција (Прими ме)“ и у улози Веселог (избеглица из Босне). Та представа се изводи преко 1000 пута и видело је преко пола милиона гледалаца.
У „Аудицији 4″ аутор је направио спој старога и новога. Наиме, поред старих ликова (Ћутук и Весели) и њихових незаборавних сцена, ту су по први пут Црногорац Вук Медојевић звани Лисица, Радојка Јанша (Србијанка из Бабушнице удата у Словенији), Асфалтина Курајбеговић (тек изашла из затвора) и Џемсудин Шимширпашић из сарајевска чаршије, који живи на раскршћу улица: Абдулаха Сидрана и Емира Кустурице. ”Зашто је Весели (избеглица из Босне) побегао не само из Канаде, већ и из Лондона – Енглеске? Што му се догодило са оба уха? Црногорац, Вук Медојевић-Лисица, пушта бркове да би личио на мајку, а шта пушта да би личио на оца? Зашто Маринко Ћутук не носи више мајицу на којој је Стари мост, већ мајицу на којој је Хашки трибунал? А, који лик сада носи умјесто Тита? Како је Асфалтина добила име и при томе још имала среће? Радојка Јанша ради као анимир дама у сеxи бару. Како анимира Србе, а како Хрвате и Бошњаке?“ То су нека од питања на које гладаоци и љубитељи Аудиције могу добити одговор.
Влада Републике Српске – хуманитарни број
Поштовани,
Обавјештавамо Вас да је у Србији активиран ХУМАНИТАРНИ БРОЈ 2161 преко којег је омогућено да се слањем празне поруке донира 100 динара као помоћ угроженом становништву у поплављеним подручјима Републике Српске.
Број је активан у Србији за мобилне оператере МТС, ВИП и ТЕЛЕНОР.
Корисници сва три мобилна оператера, након слања поруке, добиће повратну поруку у којој пише: „Хвала што помажете угроженом становништву на поплављеним подручјима Републике Српске. Влада Републике Српске“
ДОБРОЧИНСТВО НА ДЈЕЛУ
Удружење Невесињаца у Београду прикупило 100.000 динара за страдале у Српској и Србији
Катастрофалне поплаве које су претходних дана задесиле Србију и Републику Српску побудиле су многе појединце и организације да притекну у помоћ и на свој начин дају допринос у отклањању посљедица стихије.
Многи чланови нашег Удружења, у складу са својим временом и могућностима, укључили су се у покренуте акције, највише у пружању непосредне помоћи унесрећенима. Тако су неки од нас организовали прихват и смјештај евакуисаних грађана у прихватним центрима у Београду, неки организовали превоз, неки пружали медицинску помоћ, а више њих приложило је потребне артикле одјеће, хране, средстава за хигијену… и учествовало у разрставању и дистрибуцији прикупљених артикала.
А на нивоу Удружења прикупљена је новчана помоћ за угрожене у износу од 100.000 динара. Ова средства ће се равномјерно расподијелити тако што ће се 50.000 динара уплатити на намјенски рачун Владе Републике Српске, а 50.000 динара на рачун града Београда.
И у времену које је пред нама, Удружење ће дати свој пуни допринос обнови земље и тако на најбољи начин потврдити на дјелу једну од главних оснивачких одредница, а то је да развија и његује доброчинство, како између својих чланова, тако и према широј заједници – свом завичају и средини у којој његови припадници живе и стварају.
З.Ј.
Промоција Сабраних дјела Пера Слијепчевића
Поштовани пријатељи и земљаци,
Обавјештавамо вас да ће се дана 28.04.2014 године у 20,00 часова у Задужбини Илије М. Коларца, а у организацији завичајног удружења Клуб Гачана у Београду, одржати Промоција Сабраних дјела Пера Слијепчевића, те вас позивамо да са пријатељима и познаницима присуствујете овој Промоцији.
О Перу Слијепчевићу ће говорити:
1. Академик Алекса Буха
2. Академик Рајко Петров Ного
3. Академик Радован Вучковић
4. Академик Станиша Тутњевић
Промоцију ће водити истакнути новинар Милош Марковић.
Перо Слијепчевић (1888-1964), угледни професор универзитета у Београду је у плејади истакнутих српских интелектуалаца двадесетог вијека представљао изузетну стваралачку личност.
Као велики ерудита и мислилац вршио је у своме времену снажан утицај у многим областима интелектуалног живота.
Перо је један од најбољих германиста ког је српска наука у књижевности имала. Написао је бриљантне есеје о српској књижевности, култури и писцима.
Осим тога, његовом политичком, историјском и културно-просвјетном раду нема равног у омладинској генерацији пред Први свјетски рат, већ и уопште у српској култури.
Учесник је у Балканским ратовима као добровољац. Са Владимиром Гаћиновићем одлази у Америку и скупља добровољце, помоћ за настрадале породице велеиздајничког процеса и ради на обнављању Просвјете, чији је касније био секретар.
Перо је један од најзначајнијих представника Младе Босне, њену визију и идеологију уобличио је у фактичко-историјски рељеф, а о јунаштву и жртви њених јунака изрекао је и написао најтужније и најљепше ријечи.
Слијепчевићеве огледе о старим српским задужбинама стручњаци сматрају бисерима српске есејистике, који су достојни и најстрожије антологије европског есеја.
Сабрана дјела Пера Слијепчевића су одштампана у десет томова у издању куће ,,Свет књиге“ из Београда и Академије умјетности Републике Српске из Бање Луке.
Биће нам велико задовољство да заједно присуствујемо наведеној свечаности и тиме одамо дужно поштовање овом угледном и заслужном Гачанину.
Клуб Гачана у Београду
Предсједник
Светозар Црногорац
Сијело као потврда успјешног рада Удружења
Недавно је наше Удружење организовало традиционалну културно – забавну манифестацију у Београду, под називом Невесињско сијело у Београду. Пети пут заредом окупило се преко 400 гостију, углавном Невесињаца, њихових потомака и пријатеља да у лијепом амбијенту проведу вече у коме ће се подсјетити на обичаје из родног краја и активно учествовати у пјесми, игри и лијепом људском разговору.







