• Овогодишње Невесињско сијело обиљежила је гусларка Бојана Пековић, а посебне симпатије изазвала је глумица Ивана Жигон

Удружење Невесињаца у Београду је осми пут приредило традиционално вече Невесињаца овај пут под слоганом “Да се не заборавимо”.  На сцену је изашла млада српска гусларка Бојана Пековић у пратњи пјевачке групе “Невесиње” и зачула се пјесме “Невесиње слободарско”.

Предсједник Организационог одбора Удржења Невесињаца и домаћин овогодишњег Сијела Вукашин Драговић поздравио је окупљене госте.
– Ова смотра пријатељства, дружења и завичајне пјесме, одржава се у српској престоници још од тридесетих година прошлог вијека. Увијек је изазивала посебну пажњу Невесињаца и будила сећања на завичај као и обичаје из Херцеговине. Тада, привредно и културно активни Херцеговци из свих крајева, а осјећајући потребу за очувањем културног наслеђа, организују се и региструју крајем 1930.године под називом “Неретва”. Први председник удружења био је Васиљ Поповић, а секретар Ђорђе Иванишевић. Установили су и крсну славу Удружења Велику Госпојину не без разлога, јер се на тај дан, прије више од пола вијека, дигао устанак против Отоманске Царевине – рекао је Драговић.

Он је напоменуо да је је првој крсној Слави удружења Неретва присуствовао и Јован Дучић који је као тадашњи дипломата у Каиру пригодном бесjедом поздравио узванике и пожелио им успјех у раду.
– Прво херцеговачко сијело одржано је октобра 1938. године. Скупови Херцеговаца су привлачили велику пажњу тадашње јавности, што потврђује чињеница да је Радио Београд директно преносио манифестацију сијела – рекао је Драговић који је толики публицитет према Херцеговцима објаснио због бранитељске улоге од разних завојевача.

– Касније, у мирнодопском времену, долазили су врсни трговци, неимари, зидари, доктори, професори и уметници разних праваца. Неки од њих били су и познати задужбинари, на које смо поносни. Морам поменути и широкогрудост Србије, која нас је без разлике, примила у своје окриље и понудила најбоље. Какав су углед Херцеговци уживали, говоре и називи улица у самом центру Београда: Херцеговачка, Мостарска, Невесињска, Билећка... – рекао је Драговић.

Он је подсјетио да Други Светски рат прекида даљња окупљања све до 1966. године када Невесињци оживљавају завичајну смотру, али овога пута под називом “Невесињско Сијело”. Окупљања су организована сваке године све до 1991. године када због распада државе и одбрамбено-отаџбинског рата у завичају, престају манифестације све до 2009. године када група Невесињаца обнавља рад и региструје се под називом ”Удружење Невесињаца у Београду” и поново оживљава ово значајно окупљање.

– Од Косовског Боја до данас, постоји херцеговачко присуство у племенитој мисији, од Влатка Вуковића па до Душана Миловића, угледног Невесињца који је проглашен “Човјеком године” за 2016. годину од стране Министарства за рад и социјалну политику Србије – закључио је Драговић.

Невесињски парох Зоран Илић подсјетио је на обнову Саборне цркве Вазнесења Господњег у Невесињу.
– Скоро смо на половини прикупљених средстава тако да ћемо моћи на љето да почнемо обнову цркве – рекао је отац Зоран који каже да ни сам није очекивао да када је постао свештеник у Невесињу, скоро пре 10 година, није размишљао да ће његове парохијске дужности досезати чак до Београда. Он се захвалио Удружењу Невесињаца у Београду које је послало прилог од 500 евра за обнову храма.

– Ово окупљање буди у људима који су далеко од свог родног краја, далеко од Невесиња, буди посебне емоције али и увијек код нас који живимо у Невесињу када чујемо да се нешто овако дешава у Београду буди исто тако јаке емоције, јер знамо да тамо у матици има неко ко нас није заборавио – рекао је отац Зоран Илић.

У име гостију из Херцеговине на топлој добродошлици захвалио се начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић. Он је изразио наду да ће културне и привредне везе Невесиња и српске пријестонице бити још јаче и да ће наши успјешни људи расути по свијету почети да инвестирају у завичај.

Скуп је испред Културног круга Невесиње поздравила позната херцеговачка сликарка Биљана Ристић чији су радови красили сцену, док је најдаље од свих Невесињаца на овај скуп стигао професор историје Никола Лакета, аутор антологијске реченице “Мали је свијет колико је Невесиње”. Лакета је поклонио 30 књига као прилог за градњу храма у Невесињу.

– Ова књига ће заједно са другим ауторем Милошем Окукомбити представљена 10. марта у кући Ђуре Јакшића у београдској Скадарлији – најавио је за Лакета.  Као и сваке године Невесињце је обрадовала глумица Ивана Жигон. Она је казивала стихове Рајка Кијца и његове пјесме “Херцеговина”, али је упутила и читав низ комплимената на рачун Невесиња.

– Будила сам дијете враћајући се из Невесиња да му кажем: „Сине погледај, лажу да дивови постоје само у бајци, постоје и у Невесињу – рекла је Ивана Жигон поредећи Бојану Пековић као вилу међу невесињским дивовима.

Благослов уочи вечере и духовне поуке уочи наступајућег Васкршњег поста упутио је прота Милован Глоговац.

Здравицу је дигао адвокат Обрад Пашајлић из Пожаревца који је и ове године даровао иконе као поклон срећном добитнику у томболи.

Сијело не би било херцеговачко без стихова Божидара М. Глоговца, који није заборавио да помене команданта Невесињске бригаде Новице Гушића.

Публику је својим афоризмима насмијао се Митар Ђерић Лаки, који нам је открио да ускоро објављује нову књигу.

У наставку програма наступила је женска пјевачка група „Мокрањац“, мушка пјевачка група КУД „Невесиње“ и оркестар “Ас”.

Као и претходних година одржана је и богата томбола која је насрећнијим донијела гусле, иконе и традиционалне херцеговачке производе.

Посебан печат завичајној приредби дао је и водитељски пар – Снежана Лукић и Миливоје Бештић.

Међу бројним гостима на вечери Невесињаца посебно су поздрављени академик доктор Предраг Пешко и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта који је са делегацијом Невесиња у пријеподневним часовима био у посјети код министра Вулина.

ВУЛИН: Србија ће помоћи градњу централног спомен обиљежја у Невесињу! 

Међу земљацима и ове године је био прослављени тренер Драгомир Окука, а подршку Невесињцима дали су представници свих братских херцеговачких удружења у Београду.