Category Archives: НАСЛЕЂЕ
Удрежње
Западно од Биограда у једној ували; већим дијелом кршевито је, али са равнијим дијеловима. Сеоске куће нијесу на бреговима као у Биограду, већ су у увалицама или у „завјетринама“ под разним главицама. Има доста сталних врела од којих су најзнаменитији: Змијинци, Кула, Тохотин и Радоше. Осим тога, има село и 5 чатрња. Зими је у селу хладније, а љети је вруће него у осталим селима. Највећи дио земље је у пољу, које је на сред села, а има и друге земље по доловима, оградама и лазинама. Село има шуме у Бишини, Вилењацима, Буквици и Снијежници. Сваки домаћин има своје земље, а уз то држе и агинске, као „порци“. Село има пет махала: Кула, Замрштен, Махала, Сабљача и Губераш. Махале су једна од друге удаљене 15-20 минута. Осим тога свака се махала распада на мање групице. У селу има свега 62 куће.
Шеховина
Источно од Удрежња, а сјеверно од Биограда, четврт сата јужно од вароши Невесиња. Куће су под огранком Вилењака при Невесињском Пољу. У селу имају два јака врела и то Лонац и Кнежак, која љети пресуше. Село је блаже климе, само што сјевер јако дува. Земље за обрађивање имају прилично и то у селу, а само су „Лазине“ у Бишини. Осим три сељака који поред своје имају и агинске земље, сви остали су кметови; од њих су неки ућесимљени, а неки плаћају трећину.
Невесињска презимена
Када неки могу издати наде родитеља, родбине и пријатеља, издати партију, народ или отаџбину, зашто ја не бих издао једну овакву књигу, написао је Милорад Мића Чокорило, наставник, хумориста и сатиричар из Невесиња, у књизи „Може и овако“. Посветивши је Невесињцима, на чији се рачун овде и највише нашалио, Чокорило је међу првима указао суграђанима на то да имају презимена надалеко позната, али и толико смешна и шаљива да заслужују читаво поглавље.
Окле Старина Новак на Романији
Ето, синовче, да ти речем. У оно вријеме главна ти је џада с Неретве, пошав Цариграду, ишла овијем путем куд и данас. Само је то била шума непрегледна, све сама церовина и буква. Анова није било млого, од Буска довле један је на Грепку изнад Невесиња. А у Бишини је шједио Новак с Радивојем и жђецом. Били су у пећини, оној те је зовемо Новакуша. Био си тамо, велим. Рекок ти, шума је то била, јадан, непрегледна. Све је то ишјеко Млечић и Турчин, а богме доцније и Швабо. Елем, ако си био пред Новакушом, а велиш да јеси, видио си ону каменицу. Е, ижње ти дружина Новакова није пила воду, но је то било друго нешто. Ко гођ је прошо туда, а другог пута није било, моро ти је, брајковићу, ту застати и дати прилог. То ти је ко царина, ко ђумрукана Новакова била. Проћ нијеси мого да си тица, да си крилат, а да не бачиш шта од новца у каменицу. Ко није оставио ништа, тешко му га је било. Није ти туда ришћанин ишо, но Турчин и турски трговац, те је њиг Новак глобио, а сила и бијес је био. Кажу, слота од чоека. Сватове нијесу ајдуци дирали, знаш то, кад воде ђевојку, грота је, а богме кад иду по младу, није им топло бивало. За све су ти ајдуци имали начин, тешто.
