У пуном ресторану Центра “Сава” у Београду одржано је девето по реду Невесињско сијело. Исти људи се окупљају на истом мјесту. Само на први поглед може да се учини да је све исто, али њега нема – “свјетског, а нашег” Небојше Глоговца. Овога пута изостао је и отац Милован који би претходних година благословио сваки скуп Невесињаца…
Свештеник Лазар Манигода је овај скуп започео молитвеним поменом за прерано преминулог великана српског глумишта.
O свом колеги Небојши Глоговцу говорила је и Ивана Жигон.
– Србија се на достојанствен начин опростила од Небојше Глоговца и показала колико га воли. Био је другачији од других и многи су се питали која је то тајна и недокучивост у његовим очима. Заправо је то била топлина која се рађа тамо где би човек најмање очекивао у камену у кршу. То је било оно плодно тло које је изродило и српству подарило толикe геније и велике уметнике – рекла је Ивана Жигон молећи за тишину у којој ће се чути звуци који је до нас дошао од искона.
Била је то најава за звук гусала Бојане Пековић уз које је Ивана Жигон казивала стихове познате Шантићеве пјесме “Моји очеви”.
Потом је домаћин сијела Светко Ковач поздравио госте и пожелио још једно пријатно завичајно дружење.
Поздраве из Невесиња пренио је начелник Миленко Авдаловић који је пожелио успјешан рад недавно изабраном новом руководству Удружења. Авдаловић је подсјетио на бројне активности које се одвијају у Невесињу, од подизања споменика борцима за слободну Херцеговину, уређењу појединих улица и спортске дворане, а како је рекао начелник, у пуном су капацитету радови на пројекти ХЕ “Невесиње и ХЕ “Дабар”.
Авдаловић је подсјетио и на успјешно одржане промоције монографије “Невесињска Бригада” аутора Зорана Јањића који је недавно поново изабран на мјесто предсједника Удружења Невесињаца у Београду.
– Полако се припремамо за обиљежавање 800 година захумско-херцеговачке епархије и помињања града Невесиња у Пећкој патријаршији. Желимо да заједно са вама и нашом Епархијом тај велики јубилеј обиљежимо на достојанствен начин – рекао је Авдаловић.
Млади гуслар Мирослав Самарџић казивао је стихове пјесме “Битка за Невесиње”.
Након њега публика је могла да ужива у стиховима младе невесињске гимназијалке Милице Радовановић.
Она је по други пут освојила награду на фестивалу који његује и чува српско ћирилично писмо, а од организатора је добила и специјалну диплому. Наиме, Милица је освојила трећу награду на Деветом међународном фестивалу поезије у Београду, који организује Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању.
Након ње у програму су наступиле виолинисткиња Марија Пејичић и пијанисткиња Марија Радовић.
Звук завичајне пјесме могао се чути када је на сцену изашла женска пјевачка група “Симонида” из Невесиња”.
Уз гусле Бојане Пековић своје стихове је казивао познати херцеговачки пјесник и филозоф Божидар М. Глоговац, а потом је наступила и мушка пјевачка група из Невесиња.
Као и сваке године за дневну дозу хумора потрудио се Митар Ђерић Лаки који је говорио афоризме из своје најновије књиге “Домино дефект”.
Томбола је по традицији била веома богата, а најсрећнији су добили љетовање у Грчкој, иконе, сир торотан, пршут, гусле…
Осим монографије “Невесињска бригада”, међу наградама за томболу била је и књига Мирка Шиповца “Исповијест дретељског затвореника”.
Одржано је такмичење у гангама, а по оцјени предјседника жирија др Трифка Брења најбоља је била пјевачка група “Седморица младих”.
У забавном дијелу програма наступио је неовосадски “Ас бенд”, а на радост Невесињаца микрофона се дохватио и млади Лазаревчанин Филип Мишељић који је оставио дубок траг у “Пинковим звездицама”.
Како нам је рекао далеко је већа трема пјевати пред земљацима, него пред милионима ТВ гледалаца.
И ове године међу Невесињцима је био и бивши прослављени фудбалер, а данас реномирани тренер Драган Окука. Он је 2012. године проглашен за српског тренера године, а испричао нам је да се и у далекој Кини неријетко сретао са земљацима из Херцеговине.
У програму који је и ове године водио уиграни тандем Снежана Лукић и Миливоје Бештић присутни су могли да чују разне занимљивости о Невесињу.
Од њих смо сазнали да је најмасовнији скуп Невесињаца у Београду одржан 1975. године на коме се окупило више од 700 земљака, као и да је у прошлој години у Невесињу рођено 77 беба и закључено 46 бракова.
Велике аплаузе побрао је помен имена Милана Зуровца који је ове године даровао 25 божићних печеница за социјално угрожене породице у Фочи. Колико се у граду подно Вележа поштује Свети Василије Тврдошки и Острошки свједочи и чињеница да је на ходочасни пут дуг 170 километара ове године кренуло 76 Невесињаца, а примјер хуманости представља и невесињска породица Стајић која држи традицију по којој сваки члан чим наврши 18 година дарује крв. Тако је до сада 20 Стајића даровало више од 300 доза крви по чему је ово братство јединствено у региону.
КРВ НИЈЕ ВОДА: Момчило Вукотић, невеињски ратни командант Новица Гушић са нећаком Зораном Иванишем
Међу бројним угледним званицама посебно је поздрављен прослављени ратни невесињски командант, а однедавно и почасни козачки генерал Новица Гушић.
Међу гостима је био и државни секретар Министарства здравља др Драган Вуканић, замјеник начелника општине Невесиње Милутин Самарџић, предсједник Скупштине општине Момчило Вукотић, начелник за урбанизам Слободан Шиљеговић, велики добротвор Даниел Пантић са супругом Сањом, као и веома активни чланови Удружења Жарко Самарџић, Зоран Иваниш, др Трифко Брењо и многи други.
Невесињце су подржали и чланови бројних других херцеговачких удружења међу којима су били и Светозар Црногорац, др Спасоје Мучибабић (Клуб Гачана), Миленко Јахура, Војо Бабић (СНД Пребиловци), Ђорђо Радојичић (Нови Сад), Божидар Пашајлић (Вршац), Рајко Бјелица (Зрењанин) и многи други.
СВЕ ФОТОГРАФИЈЕ МОЖЕТЕ ВИДЈЕТИ ОВДЈЕ
