На тему српско – црногорских односа речено је и написано толико да би се од тог материјала могла оформити једна од већих библиотека. Вијековима су ти односи подразумијевали да се ради о једном народу истог поријекла, језика, вјере, духовног наслеђа… који настањује различите географске области Балканског полуострва. Разни освајачи су чинили све да те области што је могуће више у сваком погледу удаље једну од друге, како би их лакше покорили, а народ у њима, користећи се различитим, најчешће најсуровијим методама, “обликовали“ тако да што лакше остваре своје империјалне (економске, војне, религиозне, идеолошке…) циљеве.
Они који су за одбрану свог идентитета, за очување “чести и имена“, за ослобођење и уједињење дали своје животе, броје се милионима.
Након свега, данас, у условима “слободе“ од страних сила, неке домаће политичке структуре, опет свестрано потпомогнуте од разних регионалних и свјетских интересних центара моћи, међу нашим главарима “распре сјеме посијаше грдно“, тако да се настоји доказати да у Србији и Црној Гори живе два различита народа, који немају ништа заједничко и да, чак, највећа опасност пријети једним од других.
Јован Маркуш, ранији градоначелник Цетиња, велики пријатељ Невесиња и попсвећеник у доказивању истородности народа који настањује Србију и Црну Гору, сакупио је и у једној књизи објавио документе који потврђују оно што јесте, или би макар требало бити, свакоме јасно.
Књигу можете прочитати на интернет адреси:
