Сјећање на Невесињску пушку

У организацији Удружења Невесињаца у Београду и градске општине Вождовац, вечерас је одржана Свечана академија посвећена 136. годишњици устанка против Турака у Херцеговини, који је у историји познат као Невесињска пушка.

Невесињска пушка 2011

Општинска сала, у којој је Академија одржана, била је тијесна да прими све који су били заинтересовани да присуствују овом догађају. Уз Невесињце који живе у Београду и њихове потомке, програму су присуствовале многе јавне личности, као и гости из Новог Сада, Зрењанина, Панчева и других мјеста овог дијела Србије. Међу присутнима највећу пажњу је побудио Божидар Вучуревић, прогањани вођа најновијег устанка за слободу и правду Срба у Херцеговини. Дугим аплаузом поздрављени су директни потомци вођа устанка – праунука Пера Тунгуза, Наташа Глигоријевић и праунук војводе Петра Радовића, Ђоко Радовић.

Академија је отпочела химном Србије, коју је извео хор вождовачке цркве светог цара Константина и царице Јелене.

О историјским аспектима Невесињске пушке говорио је историчар, академик АНУ РС Славенко Терзић.

Присутнима су се пригодним бесједама обратили предсједник општине Вождовац, господин Драган Вуканић, предсједник Скупштине општине Невесиње, господин Момчило Шиљеговић и пјесник Божидар Глоговац.

Изведен је и богат културно – забавни програм у коме је наступила реномирана глумица Ивана Жигон, која је рецитовала Пркосну пјесму и пјесму коју је Алекса Шантић спјевао устаницима Невесињске пушке, чији стихови стоје и у називу ове свечаности:

“Знаш ли тамо оно мјесто славно,
Знаш ли, брате, Невесиње равно?…“

Поред Жигонове, у програму су учествовали гуслари Славко Алексић, Зоран Племић и Сава Станишић. Група дјевојака из КУД Мокрањац отпјевала је неколико изворних народних пјесама из Херцеговине, а КУД Радост из Раковице одиграо сплет народних игара. Запажен наступ имао је Војин Радојичић, Невесињац који живи у Новом Саду, а извео је двије музичке нумере – на диплама и двојницама. Сцену су обогатиле слике на камену са темом Невесињске пушке, рад Биљане Ристић, сликарке из Новог Сада.

Представник организационог одбора свечаности, Зоран Пејановић, рекао је да је ова Свечана академија доказ да нисмо заборавили наше претке и да се са дужним поштовањем односимо према њима и њиховом дјелу.

– Устаници Невесињске пушке су свијетао примјер и путоказ покољењима како се бори за слободу. Да није било тог устанка, питање је шта би данас од нас било. Зато је његовање успомене на славне догађаје из наше прошлости гаранција да ћемо ми и наши потомци знати да чувамо своју слободу и отаџбину, за коју су многе генерације гинуле и крв пролијевале, нагласио је Пејановић.

Иначе, организатори су се потрудили и на Новом гробљу у Београду пронашли гроб Мића Љубибратића, једног од најистакнутијих вођа устанака у Херцеговини, гдје су се паљењем свијећа и полагањем цвијећа поклонили сјенима овог великана борбе српског народа за ослобођење.

З. Јањић