У организацији Удружења Невесињаца у Београду и Радио Телевизије Србије синоћ је у Галерији Телевизије отворена изложба слика “Хероји Херцеговине“. Слике су портрети вођа Херцеговачког устанка 1875-1878. године, који је у историјској науци познат као Невесињска пушка. Њих је на каменим плочама осликала Биљана Ристић, користећи “секо“ технику, која се сматра једном од најстаријих и најбољих у овој умјетности.

Догађај је уприличен поводом значајног јубилеја, 140 година од устанка, који је почетком јула 1875. године почео првим борбама устаника са турском војском у околини села Крекови код Невесиња.

Делегацију Невесиња представљали су Војин Гушић и Милош Паровић.
Гушић, који је потпредсједник Борачке организације Републике Српске, инвалид Отаџбинског рата и вишегодишњи прегалац у очувању и његовању традиција нашег народа у Херцеговини, нагласио је потребу да је у обиљежавању овако значајних догађаја неопходна сарадња надлежних у институцијама Србије и Републике Српске, а присутне је упознао са извјештајем дневног листа Политика о начину на који је у Београду 1925. године обиљежена 50. годишњица од устанка. Народни гуслар Милош Паровић уз гусле је отпјевао дивне стихове пјесме о устанку, коју је својевремено написао Боро Граховац.

Испред домаћина, присутнима се обратила Александра Јелисавац, помоћник директора РТС, која је надахнуто говорила о Херцеговини и људима у њој.

О историјском аспекту устанка говорио је Томислав Шиповац, врсни познавалац догађаја из тог времена и аутор романа Невесињска пушка. У надахнутој бесједи присутне је упознао са свим значајним догађањима која су претходила устанку, о његовом току и трагичном завршетку.

Аутор слика, Биљана Ристић, није крила узбуђење што је успјела у намјери да се на овај начин одужи нашим славним прецима. Посебну вриједност овог дјела чини то што камене плоче потичу са Морина, висоравни којом су пролазиле устаничке и хајдучке чете и гдје су се заметали многи значајни бојеви са Турцима.

Изложбу је отворио предсједник Извршног одбора Удружења Невесињаца у Београду Зоран Јањић. Он је нагласио да је обиљежавање овог јубилеја једна од најважнијих активности Удружења у току ове године, а започето је на овогодишњем Невесињском сијелу тако што је комплетан културно – забавни дио програма посвећен овој теми. Најавио је да ће на дан затварања изложбе, 3. јула, на истом овом мјесту бити одржана панел дискусија, гдје ће учествовати еминентни историчари и говорити о устанку и његовом значају у историји српског народа.

На крају програма хор Музичке школе Бранко Цветковић је отпјевао пјесму Востани Сербије.

Међу бројним посјетиоцима изложбе били су и потомци херцеговачких јунака – Наташа Глигорић, праунука невесињског харамбаше Пера Тунгуза и Богдан Зимоњић, праунук војводе гатачкога, који поносно носи и име и презиме свог славног претка.

З.Ј.