На тему српско – црногорских односа речено је и написано толико да би се од тог материјала могла оформити једна од већих библиотека. Вијековима су ти односи подразумијевали да се ради о једном народу истог поријекла, језика, вјере, духовног наслеђа… који настањује различите географске области Балканског полуострва. Разни освајачи су чинили све да те области што је могуће више у сваком погледу удаље једну од друге, како би их лакше покорили, а народ у њима, користећи се различитим, најчешће најсуровијим методама, “обликовали“ тако да што лакше остваре своје империјалне (економске, војне, религиозне, идеолошке…) циљеве.
Category Archives: ИСТОРИЈА
Лакијеви афоризми
Белешка о писцу
Ђерић Вељка Митар, звани Лаки.
Рођен 1952. године у Новој Пазови.
Животне, ниже, средње школе и Факултет одбране завршио у Београду.
Ожењен Зорицом, са којом је одгајио предивну децу Марију и Драгану. За сада само Ларин деда.
У Радио телевизији Србије радио је тридесет година.
Афоризме преписује из подсвести.
До сада је објавио књиге афоризама:
– Лаки афоризми (2003),
– Нерадници свих земаља – исти сте (2004),
– Троглед (2009) и
– Дон кикот (2012).
Невесињска пушка 1875. године
У дугој историји Херцеговине, или још прецизније – Старе Херцеговинe, међу бројним устанцима и бунама током векова, издваја се догађај назван Невесињска пушка. Датумски се он најчешће везује за 9. јул (27. јун по старом киалендару) 1875. године, када је код Крекова, на брду Гребенцу, на домаку Невесињског Поља дошло до прве веће борбе између српских устаника и турске војске. Невесињска пушка, међутим, има и своје знатно шире историјско значење – она означава почетак једне велике балканске и међународне кризе, тзв. Велике Источне кризе 1875-1878. које представља важну прекретницу у историји српског националног покрета и Југоисточне Европе у целини. Невесиње је било огњиште тога покрета.
Удрежње
Западно од Биограда у једној ували; већим дијелом кршевито је, али са равнијим дијеловима. Сеоске куће нијесу на бреговима као у Биограду, већ су у увалицама или у „завјетринама“ под разним главицама. Има доста сталних врела од којих су најзнаменитији: Змијинци, Кула, Тохотин и Радоше. Осим тога, има село и 5 чатрња. Зими је у селу хладније, а љети је вруће него у осталим селима. Највећи дио земље је у пољу, које је на сред села, а има и друге земље по доловима, оградама и лазинама. Село има шуме у Бишини, Вилењацима, Буквици и Снијежници. Сваки домаћин има своје земље, а уз то држе и агинске, као „порци“. Село има пет махала: Кула, Замрштен, Махала, Сабљача и Губераш. Махале су једна од друге удаљене 15-20 минута. Осим тога свака се махала распада на мање групице. У селу има свега 62 куће.
Шеховина
Источно од Удрежња, а сјеверно од Биограда, четврт сата јужно од вароши Невесиња. Куће су под огранком Вилењака при Невесињском Пољу. У селу имају два јака врела и то Лонац и Кнежак, која љети пресуше. Село је блаже климе, само што сјевер јако дува. Земље за обрађивање имају прилично и то у селу, а само су „Лазине“ у Бишини. Осим три сељака који поред своје имају и агинске земље, сви остали су кметови; од њих су неки ућесимљени, а неки плаћају трећину.
